Србија није под притиском да уведе санкције Русији

Учесници трибине, која је одржана на Економском факултету, сагласили су се да је став Србије који подразумева поштовање територијалног интегритета Украјине и неувођење санкција Русији- логичан и рационалан, изразивши наду да ће украјинска криза бити ускоро окончана те да се Србија неће ни наћи под јачим притиском.

"Мислим да Европа зна да смо ми у деликатној ситуацији у вези са свим тим и верујем да неће бити никаквих последица ако не уведемо санкције Русији", закључио је Вујачић, који је и професор Економског факултета и Факултета политичких наука у Београду.

Говорећи о санкцијама против Русије, он је рекао да постоји имплицитна претња да би пооштравање санкција могло да доведе до обуставе испоруке гаса у Европу, "а то је нешто што никоме не треба".

"Европа је прилично зависна од руског гаса, али не толико колико се то људима чини", рекао је Вујачић, додавши да на нивоу 28 европских земаља око 25 одсто укупног увоза гаса долази из Русије, од којих Немачка увози око 37 одсто руског гаса.

Професор на Економском факултету Драган Ђуричин оценио је да Србија, која је на самом почетку процеса придруживања ЕУ, има озбиљне економске интересе у вези са Руском Федерацијом, а обзиром на стратешке инвестиције и предности бесцаринског режима извоза.

Да је став наше земље кад је реч о украјинској кризи логичан, паметан и рационалан, сматра и професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић.

Према његовим речима, у Украјини је на сцени најгора врста оружаног сукоба од Другог светског рата наовамо.

Упозоривши да су углавном цивили жртве, а и мете овог крвавог сукоба, Драгишић је указао да би, уколико се брзо не нађе решење, Украјина могла да упадне у "вртлог грађанског рата који би се тешко окончао".

Он, такође, сматра да су оцене да је реч о "новом хладном рату" претеране јер, како каже, данас не постоји идеологија, а Русија нема капацитет да постане лидер неког новог војнополитичког блока.