"СРБИЈО, ИЗВИНИ" И "ИЗВИНИ СРБИЈО": Писмо власника Курира и одговор власника Пинка

Власник Курира Александар Родић објавио је јавно писмо под насловом “Србијо, извини”, у којем је објаснио своју страну приче о сукобу  са Телевизијом Пинк и Дневним новинама “Информер”. Преносимо читаво писмо Александра Родића:

“Поштоване колеге, власници, уредници, новинари медија и грађани Србије.

Сигуран сам да сте очекивали да се на овим страницама обратим демантујући све оно што су Информер и Пинк током претходних дана ужасне, прљаве кампање о мени рекли. Нећу, него ћу да саопштим оно што вероватно и ви осећате и знате. Зашто се све ово дешава.

Сви ви знате да напади и све објаве које ових дана излазе против мене имају само један циљ: да заћутим и прилагодим се систему. Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: медији у Србији нису слободни и изложени су великим притисцима. Отворено кажем – и сам сам учествовао у пројекту улепшавања стварности, заједно са 80 одсто других власника медија, међу којима су Жељко Митровић и Драган Вучићевић.

Све је почело тиме да смо сви заједно директно учествовали у раду изборног штаба Александра Вучића. Убеђивали се и некад и веровали да је то добро за нашу земљу. Признајем да сам током свих ових година осећао да сам под притиском и уцењиван да избацим сваку озбиљнију критику на рачун Владе и премијера.

Свакоме од вас је позната ситуација кад стигне 'молба' да се ово или оно не пусти у јавност или да се направи прича о нечему. Тога је било и раније. Жалосно је да се то претворило у аутоцензуру као никад до сада у нашој блиској историји. Новинари више не нуде самостално критичке теме, не зна се ко је у сопственој редакцији под каквим личним притиском и уценом. Боље је ћутати зато што не знамо да ли ћемо сносити последице. Сви ми то знамо, гледамо, прихватамо и продајемо 'хлеба и игара', да ли кроз 'Фарме' и слично или кроз бесмислене међусобне сукобе медија. Све то служи само ономе ко не жели промену, а штети нама и народу. Народ није глуп, само је резигниран и зато одустаје. Одустаје од ове државе и одустаје од нас. Ипак, мои морамо да будемо глас народа, то је једино што нам је остало, да и ми преузмемо наш део одговорности за судбину ове земље.

Ти притисци су увек били у форми економског слабљења моје компаније и претњи прогоном због неких радњи за које нема никаквих елемената моје кривичне одговорности.

Отворено кажем да сам пристао на то, као и на цензуру, из које је, логично, настала аутоцензура. Признајем да у Србији цензура постоји.

Поштоване колеге из медија, власници, уредници и новинари, и ви знате да цензура и аутоцензура постоје. И ви сте баш као и ја, пристали на притисак којем смо изложени. Чак и они који су наводно усамљени јахачи правде нису у потпуности слободни. На пример, Зоран Кесић. И он зна како изгледа кад врше притисак и цензуришу садржај његове емисије. Направи компромис и стисне песницу у џепу. Скоро сваке недеље. И Оља Бећковић зна како изгледа притисак да се министар Радуловић не појави у њеној емисији. Или кад јој се нареди да Ђилас не сме да буде сам у емисији. На крају је скинута с програма, што је била “услуга” власника медија.

Сви уредници и новинари у Србији знају истину.

Данас, кад сам ја под директним ударом и притиском на уређивачку политику, стајем испред целе наше професије и кажем – доста! Овог пута нећете ме застрашити вашим претњама и уценама, без обзира на цену коју ћу морати лично да платим због тога. Апелујем на све да сачувају образ и народу Србије почну да саопштавају истину. И разумем да Жељко Митровић и друге колеге из медија осећају страх, страх за свој посао, страх за своју породицу и своју будућност.

Нека први баци камен онај ко не би искористио свој положај да спасе сина из затвора и избрише грижу савести због једне ноћи у хотелу. Сваки човек има нешто што би желео да заштити, што му је дубоко у срцу и важно у животу, и тешко је и болно то ризиковати. Али крајње је нељудски да се на тај начин влада и врши притисак да би се остварили лични циљеви. Историја је показала да кад год се ствара притисак, он се у једном тренутку ослобађао и тај процес није могао да стане. Данас је дошао тај дан, питање је само колико се и шта за то жртвује.

Тај одговор зависи од свакога од нас који се данас бавимо медијима у Србији.

Драге колеге из свих медија, позивам вас да се ослободимо страха јер само тако можемо да будемо новинари. Тамо где престаје страх, почиње истина.

Александар Родић"

Одговарајући на ово, у свом отвореном писму “Извини Србијо”, Жељко Митровић одговорио је Александру Родићу на тврдње изнесене у Дневним новинама “Курир” и оптужбе на његов рачун у писму сличног назива – “Србијо, извини”.

Писмо власника "Пинка" преносимо у целости:

"Извини Србијо што трећи пут пишем о рекеташу Александру Родићу. Сигуран сам, поштовани грађани, да сте очекивали да демантујем макар једну од безброј лажи и бесмислица које је криминалац, рекеташ и власник дневног листа Курир, Александар Родић о мени изговорио.

Не пада ми на памет да то радим, већ ћу да вам саопштим оно што сви осећате и знате, а то је – зашто нам се све ово дешава. Ви, грађани Србије, добро знате да сви напади које рекеташ Родић изводи против мене, али и против свих других, имају три циља: први је, да Александар Родић и целокупна династија Родић наставе да краду, пљачкају и рекетирају свакога ко се дрзне да им се супротстави. Други циљ је да мали човек, а велики рекеташ покуша да обезбеди подршку за своје политичко деловање. На жалост, при свему томе Александар Родић не преза ни од тога да напада своју земљу, али изеш земљу, није му она ни важна, важно је да рекет и даље може да наплаћује, а при свему томе ће да глуми жртву. Трећи циљ је да избегне одговорност и заслужену казну за сва своја криминална дела.

Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: део медија у Србији изложен је великим притисцима, и део људи изложен је истим таквим притисцима, управо због таквих као што је Александар Родић. Својим гадостима, прљавштинама, лажима и бескрупулозним фалсификатима уништио је животе хиљада људи у Србији, а слушао је, сем оних од којих је успешно рекет наплаћивао, и иностране политичке газде, за које је мислио, у сваком тренутку, да су одлучујући и једини фактор.

Родић отворено каже да је учествовао у пројекту улепшавања стварности, а ја кажем да је он стварност свакодневно претварао у фекалије, да за њега никада ни једна добра вест није била вест, а да ни лоше вести нису биле вести уколико му се за то добро плати. Политика канализације и септичких јама за свакога и све, једина је политика Александра Родића, који чак ни писмо није умео да састави, него му га је саставио исти аутор једног Мишковићевог обраћања.

Шеф свих политичих септичких јама Александар Родић каже да је радио са нама у изборном штабу Александра Вучића. У чијем изборном штабу данас ради, или је то некакав други штаб, а не изборни, или је проблем у томе што му Вучић није исплатио ни Политику, ни Новости, ни четири милиона евра за његове тобожње услуге, онако како су му Тадић и његови сатрапи обећали.

Ја, Жељко Митровић, извињавам се, поштовани грађани Србије, што сам са Александром Родићем ишта радио, јер ми је јасно да он никаква уверења није ни имао, сем уверења о потхрањивању сопствених бисага. Уосталом, Александар Родић је познат по томе да је патентирао џубокс новинарство, а то је оно кад новац убациш горе, а нешто изађе доле.

Критикује Александар Родић данас и Фарму, а цела његова новина гора је од најгоре Фарме, а његова династија живи од продаје вести о ономе што се на Фарми збива. И тако је рекеташ и криминалац, Александар Родић, решио да постане политичар. Само пре три дана рекао је да не говорим истину о политичким аспирацијама династије Родић, а дан касније сам је објавио политичку платформу свога оца Раје Родића. Извини Србијо што те нисам на време упозорио о каквом лажову и преваранту је реч.

Александар Родић данас нас ослобађа страха. А ни писма која потписује није ни смео, ни умео сам да напише, већ му их је писао криминалац који се лажно представљао као новинар, а у ствари је, оптужен, или осуђен, свеједно, за крађу вештачког ђубрива у Панчевакој азотари.

Ја, Жељко Митровић, позивам све часне људе и колеге да се супротставе криминалцима из наше бранше, који, како сами кажу, никада нису говорили истину, а којима је добра само она држава која толерише, хвали и подстиче њихов криминал. Извини Србијо што ти на време нисам рекао колико таквих лопова, рекеташа и криминалаца има.

Тамо где престаје страх од криминалаца, почиње истина.

Хвала Србијо!"