"SRBIJO, IZVINI" I "IZVINI SRBIJO": Pismo vlasnika Kurira i odgovor vlasnika Pinka
Medijski rat koji se već danima vodi u Srbiji kulminirao je sinoć i jutros objavljivanjem otvorenog pisma Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira, i odgovora Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink. Kako bismo informisali naše čitaoce o ovome, objavljujemo oba pisma u celosti.
Vlasnik Kurira Aleksandar Rodić objavio je javno pismo pod naslovom “Srbijo, izvini”, u kojem je objasnio svoju stranu priče o sukobu sa Televizijom Pink i Dnevnim novinama “Informer”. Prenosimo čitavo pismo Aleksandra Rodića:
“Poštovane kolege, vlasnici, urednici, novinari medija i građani Srbije.
Siguran sam da ste očekivali da se na ovim stranicama obratim demantujući sve ono što su Informer i Pink tokom prethodnih dana užasne, prljave kampanje o meni rekli. Neću, nego ću da saopštim ono što verovatno i vi osećate i znate. Zašto se sve ovo dešava.
Svi vi znate da napadi i sve objave koje ovih dana izlaze protiv mene imaju samo jedan cilj: da zaćutim i prilagodim se sistemu. Želim da kažem istinu pred celokupnom javnošću: mediji u Srbiji nisu slobodni i izloženi su velikim pritiscima. Otvoreno kažem – i sam sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija, među kojima su Željko Mitrović i Dragan Vučićević.
Sve je počelo time da smo svi zajedno direktno učestvovali u radu izbornog štaba Aleksandra Vučića. Ubeđivali se i nekad i verovali da je to dobro za našu zemlju. Priznajem da sam tokom svih ovih godina osećao da sam pod pritiskom i ucenjivan da izbacim svaku ozbiljniju kritiku na račun Vlade i premijera.
Svakome od vas je poznata situacija kad stigne 'molba' da se ovo ili ono ne pusti u javnost ili da se napravi priča o nečemu. Toga je bilo i ranije. Žalosno je da se to pretvorilo u autocenzuru kao nikad do sada u našoj bliskoj istoriji. Novinari više ne nude samostalno kritičke teme, ne zna se ko je u sopstvenoj redakciji pod kakvim ličnim pritiskom i ucenom. Bolje je ćutati zato što ne znamo da li ćemo snositi posledice. Svi mi to znamo, gledamo, prihvatamo i prodajemo 'hleba i igara', da li kroz 'Farme' i slično ili kroz besmislene međusobne sukobe medija. Sve to služi samo onome ko ne želi promenu, a šteti nama i narodu. Narod nije glup, samo je rezigniran i zato odustaje. Odustaje od ove države i odustaje od nas. Ipak, moi moramo da budemo glas naroda, to je jedino što nam je ostalo, da i mi preuzmemo naš deo odgovornosti za sudbinu ove zemlje.
Ti pritisci su uvek bili u formi ekonomskog slabljenja moje kompanije i pretnji progonom zbog nekih radnji za koje nema nikakvih elemenata moje krivične odgovornosti.
Otvoreno kažem da sam pristao na to, kao i na cenzuru, iz koje je, logično, nastala autocenzura. Priznajem da u Srbiji cenzura postoji.
Poštovane kolege iz medija, vlasnici, urednici i novinari, i vi znate da cenzura i autocenzura postoje. I vi ste baš kao i ja, pristali na pritisak kojem smo izloženi. Čak i oni koji su navodno usamljeni jahači pravde nisu u potpunosti slobodni. Na primer, Zoran Kesić. I on zna kako izgleda kad vrše pritisak i cenzurišu sadržaj njegove emisije. Napravi kompromis i stisne pesnicu u džepu. Skoro svake nedelje. I Olja Bećković zna kako izgleda pritisak da se ministar Radulović ne pojavi u njenoj emisiji. Ili kad joj se naredi da Đilas ne sme da bude sam u emisiji. Na kraju je skinuta s programa, što je bila “usluga” vlasnika medija.
Svi urednici i novinari u Srbiji znaju istinu.
Danas, kad sam ja pod direktnim udarom i pritiskom na uređivačku politiku, stajem ispred cele naše profesije i kažem – dosta! Ovog puta nećete me zastrašiti vašim pretnjama i ucenama, bez obzira na cenu koju ću morati lično da platim zbog toga. Apelujem na sve da sačuvaju obraz i narodu Srbije počnu da saopštavaju istinu. I razumem da Željko Mitrović i druge kolege iz medija osećaju strah, strah za svoj posao, strah za svoju porodicu i svoju budućnost.
Neka prvi baci kamen onaj ko ne bi iskoristio svoj položaj da spase sina iz zatvora i izbriše grižu savesti zbog jedne noći u hotelu. Svaki čovek ima nešto što bi želeo da zaštiti, što mu je duboko u srcu i važno u životu, i teško je i bolno to rizikovati. Ali krajnje je neljudski da se na taj način vlada i vrši pritisak da bi se ostvarili lični ciljevi. Istorija je pokazala da kad god se stvara pritisak, on se u jednom trenutku oslobađao i taj proces nije mogao da stane. Danas je došao taj dan, pitanje je samo koliko se i šta za to žrtvuje.
Taj odgovor zavisi od svakoga od nas koji se danas bavimo medijima u Srbiji.
Drage kolege iz svih medija, pozivam vas da se oslobodimo straha jer samo tako možemo da budemo novinari. Tamo gde prestaje strah, počinje istina.
Aleksandar Rodić"
Odgovarajući na ovo, u svom otvorenom pismu “Izvini Srbijo”, Željko Mitrović odgovorio je Aleksandru Rodiću na tvrdnje iznesene u Dnevnim novinama “Kurir” i optužbe na njegov račun u pismu sličnog naziva – “Srbijo, izvini”.
Pismo vlasnika "Pinka" prenosimo u celosti:
"Izvini Srbijo što treći put pišem o reketašu Aleksandru Rodiću. Siguran sam, poštovani građani, da ste očekivali da demantujem makar jednu od bezbroj laži i besmislica koje je kriminalac, reketaš i vlasnik dnevnog lista Kurir, Aleksandar Rodić o meni izgovorio.
Ne pada mi na pamet da to radim, već ću da vam saopštim ono što svi osećate i znate, a to je – zašto nam se sve ovo dešava. Vi, građani Srbije, dobro znate da svi napadi koje reketaš Rodić izvodi protiv mene, ali i protiv svih drugih, imaju tri cilja: prvi je, da Aleksandar Rodić i celokupna dinastija Rodić nastave da kradu, pljačkaju i reketiraju svakoga ko se drzne da im se suprotstavi. Drugi cilj je da mali čovek, a veliki reketaš pokuša da obezbedi podršku za svoje političko delovanje. Na žalost, pri svemu tome Aleksandar Rodić ne preza ni od toga da napada svoju zemlju, ali izeš zemlju, nije mu ona ni važna, važno je da reket i dalje može da naplaćuje, a pri svemu tome će da glumi žrtvu. Treći cilj je da izbegne odgovornost i zasluženu kaznu za sva svoja kriminalna dela.
Želim da kažem istinu pred celokupnom javnošću: deo medija u Srbiji izložen je velikim pritiscima, i deo ljudi izložen je istim takvim pritiscima, upravo zbog takvih kao što je Aleksandar Rodić. Svojim gadostima, prljavštinama, lažima i beskrupuloznim falsifikatima uništio je živote hiljada ljudi u Srbiji, a slušao je, sem onih od kojih je uspešno reket naplaćivao, i inostrane političke gazde, za koje je mislio, u svakom trenutku, da su odlučujući i jedini faktor.
Rodić otvoreno kaže da je učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, a ja kažem da je on stvarnost svakodnevno pretvarao u fekalije, da za njega nikada ni jedna dobra vest nije bila vest, a da ni loše vesti nisu bile vesti ukoliko mu se za to dobro plati. Politika kanalizacije i septičkih jama za svakoga i sve, jedina je politika Aleksandra Rodića, koji čak ni pismo nije umeo da sastavi, nego mu ga je sastavio isti autor jednog Miškovićevog obraćanja.
Šef svih političih septičkih jama Aleksandar Rodić kaže da je radio sa nama u izbornom štabu Aleksandra Vučića. U čijem izbornom štabu danas radi, ili je to nekakav drugi štab, a ne izborni, ili je problem u tome što mu Vučić nije isplatio ni Politiku, ni Novosti, ni četiri miliona evra za njegove tobožnje usluge, onako kako su mu Tadić i njegovi satrapi obećali.
Ja, Željko Mitrović, izvinjavam se, poštovani građani Srbije, što sam sa Aleksandrom Rodićem išta radio, jer mi je jasno da on nikakva uverenja nije ni imao, sem uverenja o pothranjivanju sopstvenih bisaga. Uostalom, Aleksandar Rodić je poznat po tome da je patentirao džuboks novinarstvo, a to je ono kad novac ubaciš gore, a nešto izađe dole.
Kritikuje Aleksandar Rodić danas i Farmu, a cela njegova novina gora je od najgore Farme, a njegova dinastija živi od prodaje vesti o onome što se na Farmi zbiva. I tako je reketaš i kriminalac, Aleksandar Rodić, rešio da postane političar. Samo pre tri dana rekao je da ne govorim istinu o političkim aspiracijama dinastije Rodić, a dan kasnije sam je objavio političku platformu svoga oca Raje Rodića. Izvini Srbijo što te nisam na vreme upozorio o kakvom lažovu i prevarantu je reč.
Aleksandar Rodić danas nas oslobadja straha. A ni pisma koja potpisuje nije ni smeo, ni umeo sam da napiše, već mu ih je pisao kriminalac koji se lažno predstavljao kao novinar, a u stvari je, optužen, ili osuđen, svejedno, za krađu veštačkog đubriva u Pančevakoj azotari.
Ja, Željko Mitrović, pozivam sve časne ljude i kolege da se suprotstave kriminalcima iz naše branše, koji, kako sami kažu, nikada nisu govorili istinu, a kojima je dobra samo ona država koja toleriše, hvali i podstiče njihov kriminal. Izvini Srbijo što ti na vreme nisam rekao koliko takvih lopova, reketaša i kriminalaca ima.
Tamo gde prestaje strah od kriminalaca, počinje istina.
Hvala Srbijo!"