СРЕДЊА ШКОЛА ИЛИ ФАКУЛТЕТ: С којом дипломом ћете брже до посла код нас?
Највише запослених у Србији је са дипломом средње школе, док они са факултетским образовањем најтеже долазе до посла, показало је истраживање Европске комисије.
Србија, у друштву Босне и Херцеговине и Румуније, има најмање запослених са факултетским образовањем. То показује истраживање мреже Европске комисије за 2015. годину које је обухватило 37 европских земаља.
На евиденцији Националне службе за запошљавање највише је оних са средњом школом који посао траже – готово 55 одсто. Нискоквалификованих или без квалификације је 31 одсто, док је висококвалификованих 14,2 одсто.
Саветник за запошљавање НСЗ Десанка Михаиловић Ковач каже да се на основу саме структуре, када се прати број лица и број запошљавања, може видети да има више запослених средњошколаца.
Међутим, кажу да што је више образовање, могућност за запослење је ипак већа. Ипак, они који сарађују са привредом нису баш уверени у то, уз објашњење да стране инвестиције диктирају темпо потребе за радном снагом.
- Страни инвеститори траже занатлије, послове са нижом квалификацијом, не са високим образовањем, а ми и даље образујемо оне који се баве теоретским радом, науком, правнике и остале, док су потребе сасвим другачије - наводи Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку за РТС.
Да би се привукли инвеститори који запошљавају високообразоване, требало би за инвестиције отворити велике секторе који су данас и даље доминантно јавни.
- Постоје сектори, попут здравства, рударства, енергетике, који још нису отворени за инвестиције из приватног сектора и зато их имамо мало и мала је понуда за високообразоване, који махом одлазе у иностранство - каже Иван Радак из НАЛЕД.
Тиме држава губи до пола милијарде евра уложених у стручњаке. У иностранство се и даље одлази радије него што се због пословне понуде напушта велики град у Србији. На то је спремно тек два одсто незапослених.