ЈУГУ УНИШТИЛИ, А ТУРСКОЈ ОПРАШТАЈУ: Зашто Брисел пузи пред Ердоганом?

Британски Гардијан објавио је ове недеље текст с насловом "Ердоган је проблематичан партнер, али ЕУ је потребна турску помоћ". Ово је, нажалост, типичан став који доминира у Европи већ годинама, а своди се на окретање главе од "режимских" аспеката турске власти. Европи је заиста хитно треба помоћ због конкретних проблема, али што ако је узрок тих проблема управо турска власт? Зар ће од ње тражити и решења?

"Није да волимо Ердогана, али га требамо!"

Ипак, није проблем то што је Турска почела да се на такав израбљивачки начин понаша према Европи, проблем је, заправо чуђење, зашто Европа то упорно прихвата и третира Турску као некакву табу тему којој не сме да се прича?

Занимљиво је и то да Ердоган вешто користи своју позицију. Баш након овакве млитаве европске реакције, баш након свих тих јавних објава у стилу "Није да волимо Ердогана, али га требамо!", он покреће највећу офанзиву против слободе говора у Турској. Елиминисао је најтиражнији турски лист Заман и претворио га у прорежимски медиј, а онда се пожурио даље и напао друге непогодне новинаре и новинске организације.

Тако "лош", а тако "добар"

Ердоган зна да ако је икада има прилику да буде "лош момак" по питању оваквих ствари, онда је то сада. Његови потези и не чуде, увек се знало ко је он. Ово за њега није срамота, јер се он напокон понаша онако какав је, али ово јесте огромна срамота за Европу која то допушта - не само да допушта, већ се о томе ни да писне!

У исто време, навелико се критикује сваки наводно "агресиван" потез против слободе говора и слободе новинарства у Русији.

Како Брисел уопште сме да критикује Русију а да се прво не осврне на свој комшилук? Ћутање према турском гушењу демократије и слободе говора је самим тиме још страшније, јер је Турска, барем према партнерству (НАТО) и интеграцијама (ЕУ), ближа од Русије.

Можда, рећи ће неки, Европа једноставно не воли да критикује "своје" па се зато фокусирала на Русију док Турску штити. Е па није тако - ЕУ вођство у исто време жестоко критикује и једну Мађарску, а од ове године и Пољску, управо због притиска власти на слободу медија. Другим речима, "слобода медија" је постала најобичнија флоскула и никога у ЕУ заправо није брига колико је која земља слободна, већ само колико је подобна.

Заиста је неугодно када се међународни односи до ове мере оголе, јер тада не опстаје више чак ни привид да живимо у свету где неки ауторитети брину и пазе на вредности које прокламују. У исто време живимо у времену када се тако често говори о заштити људских права и других слобода. Но, ако је подобност власти/режима једино на чему се истински истраје, онда то значи да сви ми који живимо у Европи можемо доћи под чизму врло подобног и у исто време врло бруталног режима.

Управо то се десило и становницима Турске где се велик број људи, нарочито младих, осећа ближе Европи и европском начину живота, него Блиском истоку. Другим речима, цене исте идеале и вредности о којима управо пишемо, а једна од највиших свакако је и секуларизам.

У исто време Ердоган, да би ојачао своју моћ, поткопава тај секуларизам и одводи Турску даље од Европе, према Блиском истоку.

Док европски функционери гледају како да што више удовоље Анкари, Ердоган је Бриселу показао средњи прст и одлучио управо у време кључних преговора о решавању избегличке кризе да поруши и последње линије критичког новинарства у Турској. У исто време, настоји да преправи турски Устав како би постао моћнији но икад, како би на неки начин постао оно за што га толики већ сада прозивају - султаном.

Шта би са Курдима?

Можда је и највећа срамота то колико се мало у Европи говори о турским војним операцијама на југоистоку земље. Градови почињу да личе на оне сиријске, а из њих се пробијају страшне информације као што су оне о покољу цивила по подрумима.

Србија, односно СРЈ је бомбардовања и за мање. Ако само на тренутак, за сврху ове расправе, и поверујемо пропагадној машинерији Запада која је истовремено бомбардовала светске медије о "злим Србима" док су бомбе падале на српске цивиле, болнице и школе, онда је оно што Ердогана ради сопственом народу и Курдима ван сваког оправдања и заслужује најмање 50 узастопних "Милосрдних анђела". Али кога је за све то брига јер, ето, Ердоган ће "нас" на крају спасити од избеглица.

Неће, за Ердогана су избеглице полуга којом ће од Европе добити све што пожели. Већ је добио окренуте главе док "убија" и последњу медијску опозицију, док физички убија курдске побуњенике, док директно подржава и наоружава најрадикалније џихадисте у Сирији.

Нажалост, од актуелног вођства Уније не можемо очекивати промену става према Ердогану и Анкари, а то доводи до јединог логичког закључка - мора се мењати вођство Европске Уније.