Српско тржиште козметике: Шта се крије у мирисним козметичким производима?
Прегледом великог броја козметичких производа уочили смо нови тренд истицања декларација. Шарене креме, купке, дезодоранси и разни пилинзи који нуде мирисе од Провансе до хавајског цвећа вешто крију све своје састојке. Наиме, на великом броју козметичких производа састојци су прелепљени налепницама, које је неопходно одлепити да би се прочитале супстанце које производ садржи. Да се иза налепнице крије списак састојака указују слова која се назиру испод фолије и мала тегет стрелица.
Шта то крију козметички производи из заводљивих рекламних кампања, има ли разлога за наглашавање да је производ Парабен фрее и да ли је по закону да се до садржаја производа стиже одлепљивањем налепнице , Србија Данас је истраживала за вас.
"Непотпуне, недовољне информације једноставно нису поштене"
Какво мишљење о козметичким производима на којима је садржај прекривен налепницом, па потрошач мора претходно да одлепи фолију да би прочитао информације о прозводу односно да ли је то законито, питали смо представнике разних потрошаких организација.
“Све што је скривено на тржишту има за последицу недовољно обавештење, преварно пословање и то сматрамо недозвољеним, непоштеним, некоректним. Непотпуне, недовољне информације једноставно нису поштене. Једино са потпуним информацијама човек има право на избор,а избор не постоји ако је информација скривена”, каже Љубиша Андрејић из Организације потрошача Србије и додаје да су неретко упутства за читање декларација некоректна. Декларација треба да буде прецизна и свима доступна, закључује Андрејић.
Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Београда каже да је за овај проблем, задужена тржишна инспекција која мора да реагује на ову појаву. Потрошачима на овај начин нису доступне све информације без обзира што се оне налазе испод налепнице. На овај начин се поред Закона о заштити потрошача, крши и Закон о безбедности предмета за општу употребу и правилник о декларисању упакованих намирница.
За покретање овог питања неопходно је да реагује тржишна инспекција која треба да поднесе пријаву надлежном органу. Ово је само још једно у низу лоших решења и лоше праксе која је веома присутна на нашем тржишту производа широке потрошње, закључује Богосављевић.
Да се на овај начин не крши закон закон сматра Горан Поповић из Националне организације потрошача.
“Ако је јасно указано како се долази до читања састојака, сматрам да нема кршења закона, то је ствар дизајна производа. Међутим често се дешава да садржај на српском не одговара садржају на страном језику”, закључује Поповић.
Став стручњака: Декларацијама фали назнака које категорије људи не би требале да користе производ!
Др Снежана Савић, професор на Фармацеутском факултету са катедре за фармацеутску технологију и козметологију каже да проблем представља јако стара регулатива у погледу процене козметичких производа који могу да доспеју на тржиште. Конкретно правилник о предметима опште употребе, који даје елементарне смернице у вези са проценом квалитета производа. Овај правилник није довољан за потпуну информисаност потрошача који свакодневно користе средства за хигијену.
Србија још није ратификовала уредбу ЕУ о козметичким произвдоима која велику пажњу поклања потрошачима. Она прописује стандарде са листама забрањених састојака, препоруке о коришћењу производа, упозорења које је произвођач дужан да назначи на производу.
“Као члан радне групе при министарству која је радила на прилагођавању закона уредби ЕУ, могу да кажем да је наша регулатива у овој области застарела и она није мењана од 1983. А процес прилагођавања наших прописа је започет још 2006 и још се са њим није завршило”,каже професорка.
Што се тиче декларисања и налепнице која се налази преко саџаја профеосрка сматра да то није добро решење али не мисли да то произвођачи раде свесно већ због ограничености простора. Оно што би требало да се уведе на наше деклариције јесте да постоји назнака које категорије људи не би требале да користе производ,и какве он последице може да изазове.
Шта би просцечан потрошач требало да зна при куповини козметичких производа?
Данас је тешко људима објаснити да производ са парабеном није штететно користити, због великог броја производа са ознакама : Парабен фрее. Парабен се деценијама користи у козметичкој индустрији,јер је он ефикасан конзерванс, тако да га има чак и у прехрамбеној индустрији. Али због све веће замене синтетичких супстанци природним, произвођачи су почели да избацују ове супстанце, тако да на разним производима можемо видети наглашене натписе: Алуминиум фрее, силикон фрее, парафин фрее... Замена синтетичких супстанци природним не значи да су оне повољније по здравље људи, чак многе од њих још нису довољно испитане.
У понедељак 21. јула, на нашем сајту прочитајте одговор из Министартва здравља, докле се стигло са регулативом која уређује декларисање козметичких производа и коментар козметичких кућа по овом питању.
