СРПСКО ВЕРОВАЊЕ НА САВИНДАН: Ако данас ЗАГРМИ, десиће нам се да...

Школе у Србији обележиће данас, 27. јануара, Светог Саву, дан духовности, школску славу у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.

На Савиндан нема наставе, али ђаци и наставници присуствују приредбама, сечењу славског колача, одлазе у цркву.

Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за "патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља".

Постоји доста српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми - десиће се важни догађаји у земљи.

Година 1995. је сав српски род опоменула великом грмљавином. Уз грмљавину, ишло је и невреме, као недвосмислен знак присуства Божјег и опомене Божје.

Чак су и стари, пагански народи, који нису знали за истинитог Бога, својим врховним боговима (Зевсу, Јупитеру, Индри, Перуну, Тору) давали област муње и грома као по преимућству божанске опомене и божанскога оружја. И тај знак је свако могао да види и чује, само ако је хтео да отвори очи и уши. Грмљавина је на Светог Саву забележена у народној песми о почетку буне против дахија 1804. године:

"Трећу Свеци вргоше прилику,

гром загрме на Светога Саву,

усред зиме, кад му време није,

сину муња на Часне Вериге,

потресе се земља од Истока,

да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше..."