ШТА НАМ СЕ ДЕШАВА СА ДЕЦОМ? Ево како да спречите нестанак и трагедију НА ВРЕМЕ!
Нестанак Јоване из Новог Сада, а онда и Николе из Земуна, Ање и Нивес из Тивта, Кристијана из Ужица, осим што нас дубоко потреса, тера нас да се запитамо - Шта нам се то дешава са децом?
Оно што нас посебно панично плаши јесте што се већина ових случајева заврши трагично - буду пронађена само њихова тела.
Отмица није најчешћа, већ бежање од куће
Према последњим истраживањима, у Србији се годишње пријави преко 700 нестанака деце. Најчешћи разлог нестанка јесте бежање детета од куће, на другом месту је родитељска отмица и тек на трећем отмица од трећег лица.
- То су најчешће тинејжерске године, најчешћи разлог су несугласице са родитељима, лоше оцене у школи, неки тинејџерски проблеми. Може се рећи да родитељи имају велики утицај. Што се отмица тиче, сада уопште нису интересантне трговцима. Постоје други начини врбовања, то се дешава путем пословних понуда, лепо упакованих - објашњавају из АМБЕР-а.
- То је класика са децом. Деца беже од куће, то је ствар коју смо свии мали или прошли. Треба им скренути пажњу да ако им падне на памет да оду од куће да ипак неком оставе поруку, да би могло да се разликује да ли је бежање или отмица. Није ненормално да деца имају потребу да оду код куће, али треба ипак неког да обавесте - каже Јанковић.
Случај малог Огњена за коијм је трагала цела Подгорица, такође, се завршио кобно. Још једна дечја несрећа, која је Србију и те како потресла, била је убиство мале Тијане Јурић које је, такође, уследило након њеног нестанка.
- Тијана је, сигуран сам, крила телефон од човека који је отео знајући да јој је то шанса за живот. Ко има право да суди о томе да ли је једно дете отишло из забаве, дечјег несташлука или је у ствари у животној опасности? Ниједан државни службеник нема право о томе да суди. Чим није у кући дете је у потенцијалној опасности и да се тако размишљало када је Тијана била у тој позицији, она би данас била жива - прича Игор Јурић, отац страдале Тијане.
Реагујте на време!
И поред усвојеног Тијаниног закона, који је већ показао своју ефикасност, потребно је делати пре нестанка и не дозволити да се уопште појави ризик да за спас буде касно.
- Неопходно је створити однос родитеља са дететом, поготово са тинејџерима, контрола Фејсбук страница, интернета, друштвених мрежа... Све док не дође до фазе зрелости и одрастања, а малу децу држати под будним оком родитеља - истичу из организације АМБЕР Алерт Европе која за циљ има увођење система алармирања јавности у специфичним ситуацијама нестанка деце.
Некадашња правила данас не важе
Да можемо да утичемо на превенцију оваквих ситуација потврђује и психолог Александра Јанковић.
- То подразумева да родитељи деци морају да дају сасвим другачије инструкције од оних које су раније биле присутне. Оно што је раније било могуће - да дете само изађе са кључем око врата, очигледно да више не функционише. Мора се бити прилично опрезан. Деца морају добити информацију, не у смислу да их препадну, али да родитељи знају где им се дете налази, да у случају било какве потребе могу неком да се обрате, да назову. Заиста треба повећати мере опреза јер постаје јасно да код таквих ствари заиста нема шале - наглашава Јанковић.
ПРОНАЂЕНЕ СЕСТРЕ: Ево шта се десило са Ањом (18) и Нивес (13)
Шта када до нестанка детета дође?
- Обавезно треба прво јавити полицијској управи када се провери да дете није код неког друга или пријатеља. Неке специфичне карактеристике детета, шта је тог дана обукло, где је могло да буде, где је последњи пут виђено.
Истраживање показује да су баш ти сати након нестанка од круцијалног значаја за успешно проналажење детета јер се очевици још увек сећају ако су их видели, трагови су још увек свежи и много ће пре олакшати полицији посао уколико се пре пријави - наводе из организације.
Деца не знају шта им се може догодити
И сам начин на који се детету скреће пажња је такође битан, јер му треба ставити до знања да то није у циљу контроле, али ни не треба од њих правити мале "параноике", истиче она.
- Треба испричати случајеве у којима се догодило ово или оно, где је крајњи исход био прилично поражавајући. Деца заиста немају развијену свест о томе да може да се догоди нешто тог типа, него су просто опуштена. Увек мисле: догађа се другима. Околности показују да су жртве често добра деца, која су чак наивна и немају ту врсту односа према свету. Треба им дати до знања да не напуштају групу у касним вечерњим сатима, да се не јуначе да сами иду да истражују, јер то може да буде прилично опасно, да постоји могућност да се неком јаве - објашњава Јанковић.
ЦЕО ГРАД ГА ТРАЖИО! Дечак (13) из Ужица отишао по ђачку књижицу, па није смео да се врати кући!
Неке ситуације ипак се не могу спречити колико год били опрезни. Међутим, бар на оно на шта се може утицати треба деловати на време.
