Шта све не можемо да платимо картицом и ЗАШТО?
Иако се чини да је плаћање кредитним картицама одавно заживело у Србији, а рекламе нас убеђују да нам кеш више нигде не треба, ипак није тако.
Пластиком не може да се плати баш све што је део наших свакодневних обавеза и куповине.
Куповина хлеба и пецива у пекарама не може да се обави овим популарним парчетом пластике. И код фризера и козметичара треба вам кеш.
За жваке, марамице или нешто треће на трафици неће вам помоћи картица у новчанику.
Услуге у малим занатским радњама какве су обућарске и кројачке не примају ову врсту плаћања. Ни Бус плус допуне не можете допунити пластиком, али ни платити за партиципације у домовима здравља, нити за уверења у државним институцијама.
У неким таксијима је могуће платити картицом, али још увек не у свим.
Зашто је тако?
Већина малих трговаца избегава увођење плаћања картицама из једноставног разлога. Банке наплаћују провизије и продавцима робе и услуге.
Дакле, поред тога што за коришћење пос терминала банка условљава минимални месечни промет на рачуну, најћешћа провизија коју банка узима од продаваца иде и до 5 одсто на сваку трансакцију.
Ово тера мале трговце од коришћења пос терминала, па би било пожељно да се убудуће ценовници пословних банака по овом питању промене.
Прочитајте:
