СТЕФАНОВИЋ: Тито и Ђинђић имају једну сличност!

На питање ко му је политички узор, каже да му се највише допада оно што су радили људи који су стварали модерну српску државу.

- Мени се свиђа много тога што је радио Милош Обреновић, Карађорђе, али некако ми је најближи Доситеј Обрадовић од свих њих.

Из новије историје, каже, дефинитивно Коча Поповић, мада му се свиђа и много тога што је Тито радио, и наравно Зоран Ђинђић.

- Сад ће многи рећи како могу Тито и Ђинђић заједно? И један и други су били модернизатори, с тим што је Тито гушио неке слободе и права, елеминисао политичке противнике, а Ђинђић је вукао Србију у будућност, и то нажалост платио животом, објашњава Стефановић.

Пабло Иглесијас, Алексис Ципрас и остали који стварају нову европску левицу, такође су људи чији рад цени.

Кад размишља о празницима, каже да воли Нову годину, коју дочекују у кругу породице, али да нарочито воли Први мај:

- Некако је заборављена суштина тог празника, али га грађани Србије редовно обележавају, често и не знајући шта обележавају. Волим и 29. новембар, јер је Дан Републике, а у Србији познатији као дан свињокоља (смех). 

Каже да је то велики дан јер смо тада добили право да бирамо ко ће владати нама, да се власт не добија по рођењу.

За Нову годину добијао је скромне пакетиће, које су му родитељи, како каже људи из "уништене средње класе", доносили из фирми у којима су радили.

- Омиљени поклони су ми биле, у оно време кад сам био мали, друштвене игре - Ризико, Човече не љути се. Данас клинци не могу ни да појме игрице које нису компјутерске.

Ипак, од свих поклона издвојио је онај који је добио од баке - јефтина бас гитара, из једног музичког центра у Новом Саду.

Политика је стресан посао, истиче, па о исхрани не стиже увек да води рачуна.

- Путујем по Србији, па често морам да поједем сендвич, нешто с ногу, и то је наравно нездраво.

Избегава шећер, и тешке вечере, а кафане каже не воли - осим ако нема повода за славље.

Да вежба не стиже, али воли дуге шетње - то му је растерећење и за психу, а прија и телу.