СТРАШНА ПРИЧА ОТЕТЕ ДЕВОЈКЕ: Исиловци су ме отели из руку мог брата, силовали ме и држали у мраку недељама
Било је вече, а девојке Амела и Јван су гледале кроз прозор куће у којој су биле заточене, кујући план како и куда да побегне. Размишљале су да ли ће успети да се провуку да их исиловци не заробе још једном.
"Будем ли погинуо, има да умрете овде јер сам закључао врата (па напоље не можете)", рекао им је џихадиста Исламске државе пре него што је изашао и отишао у бој.
Амела (18) и Јван (17) су почеле да претражују ту кућу у Фалуџи (град у Ираку), не би ли нашле нешто од помоћи.
"Знала сам да можемо побежи из куће а да нас они не примете, али сам исто тако знала да би ме потом могли уловити и наново задржати јер нисам знала куда бисмо након што изађемо напоље", каже Амела.
На срећу, пронашле су међу стварима мобилни телефон и ове мисли поделиле са својима. Породица је одмах послала возача да тумара градом, како би их пронашао. Девојке су ступиле у контакт са њим и јавиле му где су отприлике. Док је он стигао, ножем су провалиле браву. Након 20 дана заробљеништва у Мосулу у тог једног у Фалуџи, успеле су да се спасу.
"Само" две од 4.000 језидских жена које су отете и мучене
И Амела и Јван су Јазиди, чланови заједнице која у себи спаја елементе ислама, хришћанства и зороастризма, а која поштује анђела у облику пауна. Јазида има неколико стотина хиљада и они живе на северу Ирака. Од како је Исламска држава запосела тај део земље, прогласила их је паганима и метама свог "праведног беса". Убијајања и силовања Јазида, те рушења њихових светих места постала су свакодневница.
Неколико десетина хиљада Јазида било је у исиловсколм обручу прошле године, што је успело да алармира светску јавност. У међувремену, 4.000 девојака и жена, попут Амеле и Јвана, постале су робље.
Многе су биле силоване, злостављане, а немали број је натеран на брак са исиловцима и на прелазак на "чист" ислам.
Отели ме из руку мога брата
У августу 2014, Амела и Јван су биле заједно са рођацима у хладовини дрвећа покрај Тел Азера, градића смештеног близу Синџара (места где су Јазиди били у обручу). Амела је шетала са братом Кером, а са најближим од све породице била је и Јван.
"Само што смо дошли у хлад и умили се на оближњем извору, напала нас је група брадатих мушкараца. Били су крупни и говорили су арапски. Прво су нам рекли да нам неће ништа, само да нас одведу у једну кући", причају Хасо, Јванин брати, и Амела.
Слагали су; брзо су почели да одвајају жене од мушкараца.
"Отели су ми брата. Викао је за мном, хтео је да ме спаси. Мајка га је касније препознала међу мртвима", прича Амела.
Потом су их одвели у Мосул са још педесетину жена, у град у копме је Абу Бакр ал-Багдади прогласио калифат.
"Двадесет дана нисам излазила, сунца нисам видела, свеж ваздух удахнула", каже Амела, коју су заједно са Јван поклонили двојици исиловаца. За једног од њих Амела каже да је био међу главнима.
"Храну и воду су нам давали једном дневно. Биле смо толико уплашене да нисмо спавале ноћу", каже Амела и открива да су обе силоване у истој соби.
Када би плакале, Абу Хасан, једад од њихових "власника" би се унео у лице и рекао да зову породице и кажу да ће обе бити пуштене ако и они пређу у ислам.
По повратку срећа, али и оговарања
Када су коначно стигле кући, после "сто мука", ноге су им се одсекле од среће. И њима и породцама. Отац је заклао јагње, да се прослави поновно уједињење, каже Јван.
Неки од Јазида их оговарају и замерају им што су прешле на ислам, али су уз девојке, као и уз остале спасене жртве стале верске вође народа, пошто имају разумевања за ситуацију у којој су се биле нашле.
Тренутно су обе у Штутгарту, где их је довела акција немачке савезне државе Баден-Виртемберг, ради лечења траума које су проживеле.
