СТРАЖАРИ НА "ЗИДУ" ЕУ: Може ли Фронтекс да заустави прилив миграната? (ВИДЕО-ФОТО)

Једна од мера је да ће у надгледању граничних пролаза помагати и агенција Европске уније Фронтекс, која ће и давати подршку приликом регистровања избеглица на граничним прелазима на граници између Хрватске и Србије.

Фронтекс ће вршити регистрацију избеглица у Грчкој, а надгледаће граничне прелазе и регистрацију на тачкама прелаза између Србије и Хрватске, док ће 400 полицајаца бити распоређено у Словенији, у наредних недељу дана.

Иако им се то често приписује, Фронтекс није гранична полиција ЕУ, са особљем у униформама и са задатком да буде полиција на европским границама.

Шта је Фронтекс?

Реч је пре свега о граничној агенцији ЕУ, основаној 2004. године, која промовише, координира и даље развија европско управљање границама, у складу са статутом основних права ЕУ. У суштини, основни посао ове Агенције је да помаже граничним органима из различитих земаља ЕУ да раде заједно у заштити спољних граница Уније од илегалних миграција, кријумчара људи и инфилтрације терориста. 

Иако остаје задатак сваке државе чланице понаособ да контролише своје границе, Агенција прати да ли сви они раде свој посао придржавајући се истих високих стандарда и ефикасности.

Еволуција Фронтекса у нову "стражу ЕУ"

Нове мере не значе и стварање нове агенције, јер би то само дуплирало механизме који већ постоје у оквиру Фронтекса који и дан данас обавља надзор граница путем копна, мора и ваздуха, а такође се служи и сателитским праћењем граница, као и праћењем бродова на мору.

Важна ставка у најављеној реорганизацији Агенције представља и повећање буџета за чак 54 одсто. Ради поређења, на почетку ове године буџет Фронтекса је износио 114 милиона евра, са још неких 27 милиона евра у резерви.

Фронтекс је у обавези да редовно објављује извештаје (процене ризика) након анализирања догађаја који се односе на граничну контролу, неправилан гранични прелаз и различите облике прекограничног криминала. Њих редовне шаље чланицама како би се оне на најбољи начин позабавиле идентификованим претњама и ризицима, у циљу побољшања интегрисаног управљања спољних граница. 

Претпоставка је да ће Фронтекс од сада имати директнију улогу у бављењу овим претњама и ризицима, барем у оним ситуацијама које су изван моћи појединачне државе чланице (попут данашње миграционе кризе).

Број нових јединица "страже" за сада је непознат. Али, иако овде не говоримо о служби на нивоу војске, Европа свакако не може да упосли толики број граничара колико има миграната. Међутим, с новим мандатом и буџетом свакако ће доћи и до повећања агената на терену, како би све кључне тачке (жаришта) на спољним границама Уније биле покривене.   

Законска еволуција Фронтекса у "стражу" такође неће представљати превелики изазов, с обзиром да се у оквиру Фронтекса већ налазе "Специјалне европске пограничне снаге за брзо деловање" (РАБИТ), које се састоје од наоружаних граничара и чији је задатак да патролирају границама између држава чланица. Оне су основане на министарском савету 2007. године како би помогле у контроли граница, поготово на јужним обалама Уније.

Може ли "стража ЕУ" да се избори са мигрантима?

Европа је својом неспремношћу већ изгубила сваку шансу да заустави огроман прилив мигранта. Зато на Фронтекс не треба гледати као на решење које ће спасити ЕУ од мигрантске кризе, већ је реч, пре свега, о настојању ЕУ да "управља кризом", како је и сам недавно истакао председник Комисије Жан-Клод Јункер, након више месеци нејединства Европе по овом питању. 

Служба ће као и раније највећи део посла обављати у надгледању и регистрацији миграната, борби против кријумчара и проверавању статуса тражилаца азила - пуштајући оне којима је азил потребан, а враћајући оне који су ту илегално или економски мигранти из земаља које су оцењен као безбедне. 

Најважнија ресурс у тој борби биће нови интегрисани систем отисака прстију, који је најавио извршни директор Фронтекса, Фабрис Легери. Он је нужан јер многе земље ЕУ не спроводе редовно ову обавезну процедуру за добијање азила због превеликог броја мигранта, што озбиљно доводи у питање могућност службе да прати те људе, чиме се подрива, између осталог, и споразум из Даблина који прописује да особе могу да затраже азил само једном на целој територији Уније.

У плану је и већа координација са европском полицијом (ЕУРОПОЛ) и Канцеларијом за Азил (ЕАСО) како би се створиле сигурне руте за праве тражиоце азила, као и за брзо враћање у земље порекла оних који ти нису. 

Према плану из септембра, Фронтекс ће "скенирати и испитивати" избеглице и мигранате. Они који остварују право на азил биће прослеђени Канцеларији за азил, а остали Еурополу.

Циљ је да се колико толико успостави контрола и pažlljiv одабир особа којима ће бити дозвољено да се настане на територији ЕУ.

Тамна страна европске граничне службе

Фронтекс је до сада био најактивнији на Медитерану одакле је, пре миграционе кризе са Блиског истока, долазило највише људи, нарочито после турбулентног "Арапског пролећа" и рата у Либији.

Због акција на том подручју, Фронтекс се нашао на удару више невладиних организација које су "помоћ" ове Агенције мигрантима на отвореном мору окарактерисале као "кршење конвенције о избеглицама из 1951. године".

"Покрет отпора против Фронтекса" истиче да је та Агенција креирана са јасним мандатом да заштити границе, а не да спашава животе. А, у ретким ситуацијама, када до спашавања дође, истичу да се Фронтекс служи методама одвраћања миграната и пре него што су у могућности да остваре своја права, у складу са Конвенцијом.

Такође, покрет наглашава да је управо ова Агенција одговорна за "милитаризацију миграционих путева", што је само проузроковало више смрти међу избеглицама. Сваки пут када је нека рута према ЕУ блокирана од стране нових технологија за надзора или полицијом, то није спречавало мигранте да крену на опасан пут. Они су једноставно били присиљени да бирају опасније и дуже руте, а то се често завршавало трагедијом.

"Успеси Фронтекса у заштити спољних граница значе смрт за више хиљада људи", тврде припадници овог покрета, који су на ту тему снимили и краћи филм.

На крају, треба истаћи једну просту чињеницу, која се налази у сржи овог покрета, а која није без основа - једини разлог због којег мигранти прибегавају овако драстичним мерама је управо европски гранични режим, који Фронтекс тежи да заштити. 

Кријумчарење би отишло у историју када би мигранти могли до Европе доћи легално. Али, у томе их спречава визни режим који Европа строго спроводи већ нешто више од 20 година.