Стварање ''srpskog ФБИ'' почупаће репове лоших одлука бивших власти
Спајањем Војнобезбедносне агенције (ВБА), Војнообавештајне агенције и Безбедносне-информативне агенције, Србија би требало да добије нову структуру безбедносног сектора.
Службе безбедности нису довољно повезане, а преоптерећене су разним проблемима, од међусобне конкуренције до корупције што доводи до тога да се не добијају жељени резултати, па се у том смислу тежи формирању три нове структуре:
- Обавештајне, која би настала спајањем Војнообавештајне агенције и обавештајним делом БИА
- Контраобавештајне, која би садржала Војнобезбедносну агенцију (ВБА) и контраобавештајни сектор БИА
- Републички истражни биро који би се бавио сузбијањем организованог криминала
''И власт и опозиција су се сложили да је Србији потребан нови закон о БИА, али да је, пре него што се донесе, неопходно поставити безбедносни сектор на нове основе. Треба спојити цивилну и војну обавештајну службу под једну капу, а цивилну и војну контраобавештајну службу под другу. Још ако се томе дода да се Служба за борбу против организованог криминала при Управи криминалистичке полиције МУП-а Србије пребаци у Мониторинг центар, онда бисмо добили једну комплексну службу попут америчког ФБИ-а која би се бавила борбом против организованог криминала и била би у ингеренцији Министарства правде”, рекао је председник скупштинског одбора за контролу служби безбедности Момир Стојановић.
Шутановчев потпис био пресудан
Реч је, наиме, о документу о надзору и контроли рада ВБА и ВОА кроз институцију генералног инспектора на нивоу Министарства одбране и унутар служби кроз унутрашњу контролу који је потписао тадашњи министар одбране Драган Шутановац, а према ком министар одбране предлаже генералног инспектора уз консултовање Савета за националну безбедност. Генерални инспектор мора да има бар девет година радног искуства, не сме да буде члан политичке странке и не сме да обавља другу јавну функцију, а одговоран је министру одбране лично.
Очигледно је да се оваквим уређењем издејствовало то да утицај министра одбране постане превелик, почевши од избора инспектора, па до тога да је дужан да њему директно ''подноси рапорт''. Када се то сагледа у контексту тога да министар одбране управља ВБА и ВОА, ситуација постаје још компликованија.
Идеја је да се формира и систем контроле који ће, такође, имати три целине - једну за анализу, другу која би се бавила деловањем на основу добијених анализа, односно усмеравањем и трећу која подразумева контролу.
Систем је, дакле, осмишљен тако да почива на великој унутрашњој повезаности и међусобној сарадњи, што обезбеђује брзину протока информација, самим тим и деловања, али и међусобну контролу, а самим тим и могућности за сузбијање корупције и малверзација.
Кључно је, дакле, према Стојановићевим речима да се измештањем центра надзирања омогући откривање корупције унутар самих служби које, захваљујући Шутановцу, нико не прати.
''Надзор треба изместити из руку руководилаца служби и тако спречити евентуалне злоупотребе, па се више неће дешавати да се у војној служби генерални инспектор бави оним што не спада у његове ингеренције. А то смо имали захваљујући документу који је својевремено потписао тадашњи министар одбране Драган Шутановац, прописујући делокруг рада инспектора. Такве ствари треба да пропише закон, а не министар'', закључује Стојановић.
