СУТРА ПРВО ГЛАСАЊЕ: Трамп и Клинтонова фаворити
Потенцијални кандидати за председника САД после годину дана расправа и кампања, сутра излазе пред бираче у Ајови где ће бити одржани први страначки избори.
Милијардер Доналд Трамп, који још од летос убедљиво води у трци за републиканску председничку номинацију и даље је изразит фаворит на националном нивоу, али је у Ајови та предност тања.
Слична је ситуација и код демократа. Бивша сенаторка, државна секретарка и прва дама Хилари Клинтон засад има убедљиву предност на националном нивоу, али је у Ајови тек који проценат изнад левичара Бернија Сандерса.
Према сајту риелклирполитикс, Трамп на нивоу САД има подршку од око 35 одсто, док је следећи сенатор из Тексаса Тед Круз с 19,6 одсто. На трећем месту је сенатор са Флориде Марко Рубио с 10 одсто, четврти је неурохирург у пензији, Афро-Америкац Бен Карсон с осам одсто, док је на петом месту син и брат бивших председника Џеб Буш с око пет одсто.
У Ајови Трамп има 31,4 одсто подршке, Круз 24,8, Рубио 14,4, Карсон 8,2, а Буш 4,2 одсто.
Барак Обама урадиће НЕШТО у Америци што није до САД
Код демократа, Клинтонова на националном нивоу има 51,2 одсто, док левичар Берни Сандерс има 37,2 одсто, али је у Ајови та разлика драстично мања - Клинтонова има 47,4, а Сандерс 44,3 одсто.
У Њу Хемпширу, где се страначки избори одржавају 9. фебруара, ситуација је битно другачија - Сандерс има 53,7, а Клинтон 39,4. Њу Хемпшир се налази на североистоку САД поред државе Вермонт из које је сенатор Сандерс.
Портал фајвтртиејт статистичара Нејта Силвера, који је успешно предвидео победнике претходна два изборна циклуса, наводи да Трамп има 46 одсто шансе да победи у Ајови, док Круз има 43 одсто шансе. Код демократа, Клинтонова има 79 одсто шансе да победи у Ајови, а Сандерс 21 одсто.
Иако је Ајова у фокусу пажње већ неколико месеци, пошто се у тој држави одржавају прва страначка гласања, победник гласања у понедељак неће имати суштинску предност, мада то гласање може да уобличи даљу трку.
На последњих пет избора, пет демократских кандидата који су победили у Ајови касније су добили номинацију. Последњи који није добио номинацију био је Том Харкин који је 1992. у Ајови добио 76 одсто, док је будући председник Бил Клинтон добио три одсто.
Проглашење номинација крајем јула
Страначка гласања завршавају 14. јуна у граду Вашингтону, мада ће се тада већ вероватно знати који кандидати ће добити номинацију. Званично ће номинације бити проглашене на националним конвенцијама две странке крајем јула.
Предвидљиво, Клинтон је добио већину када се кандидовао као председник 1996, као и Барак Обама 2012, мада је актуелни председник САД победом 2008. у Ајови назначио да може победити тадашњу фавориткињу Хилари Клинтон. Између Клинтона и Обаме, у Ајови су победили Ал Гор и Џон Кери, који су потом на изборима изгубили од Џорџа Буша Млађег.
Код републиканаца, у претходна два изборна циклуса у Ајови су победили Рик Санторум и Мајк Хакаби, који касније нису добили номинације. Пре тога, Ајову су "добијали" Џорџ Буш млађи два пута, Боб Дол и Џорџ Буш Старији, који је као актуелни председник на изборима у новембру изгубио од Клинтона. На изборима када је Буш Старији добио номинацију и победио на новембарским изборима, у Ајови је победио Боб Дол.
Систем "прајмариса"
Систем "прајмариса" осмишљен је како би се право избора кандидата за највише функције пребацило са елите на гласаче. Кандидати, међутим, не добијају директне гласове, већ се на изборима по савезним државама одређује број делегата који би требало да на националним конвенцијама гласају за политичара који је добио гласове у њиховој држави.
Демократска странка је одредила да се у свим државама број делегата добија сразмерно броју освојених гласова, док код републиканаца систем гласања зависи од појединих држава, па у неким случајавима кандидат с највише гласова добија све делегате.
Постоје отворени и затворени "прајмарис". На затвореним могу да гласају само регистровани гласачи неке странке - републикански гласачи могу да гласају само за републиканске кандидате, а демократе за демократе. На отвореним, сваки гласач може да одабере у оквиру које странке ће гласати, тако што на гласачком месту то објави.
У случају нерешеног исхода на гласању на конвенцијама, делегат може променити за кога ће гласати. Иако би делегати требало да гласају за кандидата према исходу избора у својим савезним државама, они то нису обавезни према закону пошто су политичке странке приватне организације.