Сутра се завршава расправа о тужбама између Србије и Хрватске
ХАГ - Пред Међународним судом правде у Хагу сутра се завршава једномесечна усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.
Завршну реч на суђењу, односно могућност да одговори на оптужбе Србије на сутрашњем заседању има хрватски правни тим, након чега ће суд закључити расправу у том спору који траје већ 15 година.
Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.
Србија је у својој завршној речи у петак од МСП затражила да операцију "Олуја" коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над спрским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.
Поред тога, противтужбеним захтевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпели током "Олује".
Излажући противтужбени затев Србије шеф српског правног тима Саша Обрадовић је рекао да Србија тражи и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да "Олуја" престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.
Што се тиче хрватске тужбе, спрски правни тим је тражио да она буде одбачена јер Србија не може да одогвара за дела која су изршена пре њеног настанка као државе 27. априла 1992. године.
Алтернативно, ако суд ипак нађе да ипак има надлежност за период пре тог датума, онда да тужбени захтев Хрватске буде одбијен јер нема свој основ ни у чињеницама ни у праву, поручио је Обрадовић.
Усмена расправа је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.
Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.
Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Суд ће наредних месеци утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године.
Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.
О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хоц судија из Србије и Хрватске.
То су професор правног факултета у Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас.
Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.
У противтужби Србије су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хрватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Фрањом Туђманом.
Главни доказ геноцидне намере и исребљења Срба из Хрватске су транскрипти са састанка Туђмана са војним врхом Хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција Олуја.
Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђама која доказује жељу за уништењем спрске етничке групације у Хрватској "да Србима треба задати такав ударац да практично нестану".
Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, је питање временске надлежности за одлучивање.
Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.
Хрватска тврди да је Београд одговоран за "етницко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".