СУТРА СУ ЛЕТЊЕ ЗАДУШНИЦЕ: Ове ствари ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ

Задушнице су дан посвећен упокојенима, па треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.

Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донешено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, где се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове.

ВЕРНИЦИ У ОВОМЕ НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШЕ: Пагански обичаји који се косе са православљем!

Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.

Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње, обавезно се сваком просјаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.

Задушнице увек падају у суботу

Познате и као летње задушнице, увек су у суботу пред Духове, Силазак Светог Духа. Тога дана врши се помен “од века усопшим благочастивим Хришћанима, оцима и браћи нашој.” И ове суботе Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту и набраја цареве, свештенике, архијереје, монахе и све у сваком свенародном узрасту од Адама до данас.

СВЕЋУ ПАЛИМ, КОЛАЧ СЕЧЕМ: Знате ли како смо почели да славимо славе?

Обичај је у народу да се о задушницама, као и о парастосима, износе многа јела. Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога. Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

Опште задушнице се покојницима дају по истеку године дана од смрти. У току читаве недеље служе се разна јела и пића и лепо прича о покојницима. У Србији је обичај да се за сваког мушког покојника припрема мали хлеб – бабурица у облику равнокраког крста, а за женски род округао, без кракова. Оба имају утиснуто “слово” (поскурицу) од дрвеног печата.