НАЈЧУДНИЈИ СРПСКИ СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ: Зашто се муж прави да је трудан и шта је ''накоњче''

Српска традиционална култура обилује многим обичајима који су нашли своје место на разним весељима, а поготово на свадбама. Велики број ових обичаја је део патријархалног култа, неки су у великој мери и бизарни. 

Преношење младе преко прага

Када млада прелази у мужевљеву кућу, ред је био да је младожења пренесе преко прага. Овај обичај се ипак одржао док су многи други заборављени. Одговоре за овај необичан поступак можемо наћи у српској паганској традицији. Наиме, веровало се како су наши преци, Стари Словени, сахрањивали мртве испод кућних прагова, па се зато преношењем младе преко прага не вређа гроб старих душа предака.

Обичаји приликом свадбеног весеља: куповина младе, бацање сита, подизање "накоњчета"

Када би младу одводили из њене куће, често би прелазила преко пиштоља, за њу би девер давао новац и дукате да је "откупи"... По њеном доласку у будући дом, бацала би жито из сита по народу, да би потом сито бацила на кров куће. Веровало се да ће брак успети уколико се сито задржи на крову. После сита бацала се јабука, а онда би уследио обичај са "накоњчетом". Наиме, млада је узимала дете старости до годину дана, и вртела га три пута у свом наручју.

Бизарни обичај „лажне труднице“

Веровало се да је трудна жена у току ношења бебе потенцијална мета демона и злих сила. Да би скренуо зло са своје супруге и да би заварао зле силе,њен муж би се правио да је "трудан", па би зато лежао, док су му други доносили храну и чували га... И тако све до порођаја његове супруге, када је коначно могао да престане са глумом. Трудница је све време док носи дете, морала да "крије" трудноћу.

Овај мотив познат је и у нашој народној књижевности. Наиме, када се деси тешка трагедија да млад човек или девојка умре, а притом није никад био у браку – следи обред за покојника. Ако је младић умро – њега облаче у свечано одело и стављају му прстен на руку. А ако је девојка – онда је облаче у венчаницу. Веровало се да душе не могу да "дођу на онај свет", ако нису венчане на овом свету. Понекад би их пратила и музика на погребу.

За овај случај смо често чули у Србији – уговарање бракова између малолетника. Овај обичај се примењивао и у селу и у граду, а млади супружници се уопште нису познавали, већ су о њиховој судбини већали њихови родитељи. Често се дешавало да младог момка ожене старијом девојком. Уосталом, сетимо се само Станковићеве "Нечисте крви" и ситуације када су Софку удавали за младог Томчу...