Сваки десети Крагујевчанин има ову болест

Сваки десети Крагујевчанин има неку врсту менталног поремећаја, од којих је најчешћи депресија, објаснила је неуропсихијатар Сузана Перовић, координатор Саветовалишта за ментално здравље при крагујевачком Дому здравља.

Према подацима из регистра Дома здравља за прошлу годину, неку врсту менталног поремећаја има око 18.500 грађана, што је готово исти ниво, као и у 2013. и у 2012. години. Од тога, додала је, око 37 одсто, односно близу 6.900 грађана, има проблем са депресијом, тежи ментални поремећај има око 900 грађана, док дијагнозу деменције има 616 грађана.

- Ментално здравље је један национални капитал и од менталног здравља зависи стање државе и друштва. Мислим да држава мора да подстиче превентивни рад и да промовише ментално здравље -  рекла је Перовић.

Наглашавајући да су од укупног броја депресивних грађана, две трећине жене, Сузана је рекла да се нежнији пол лакше отвара и нема проблем да прича о тегобама, за разлику од мушкараца, који најчешће, прибегавају конзумирању алкохола.

Она је апеловала на грађане да дођу у Саветовалиште за ментално здравље чим осете неке почетне симптоме депресије, за које најчешће мисле да је то нешто што је нормално.

- Неки од тих симптома су осећај прожимајуће туге без конкретног разлога, осећај кривице у односу на сопствени досадашњи живот, за шта, такође, нема разлога, затим недостатак задовољства у стварима у којима су раније уживали - рекла је Перовићка.

Објашњавајући да су међу почетним симптомима и недостатак сампоуздања и самопоштовања, Перовић је рекла да су управо те симптоме имали људи који су изгубили посао, али да они, углавном, неће рећи да су депресивни.

Перовић је навела и да је Саветовалиште за ментално здравље конципирано тако да једног дана прерасте у Центар за ментално здравље, као и да се у њему труде да, како је рекла, комплетно збрину пацијента, па сваком грађанину који затражи помоћ доступни су поред психијатра и психолог и социјални радник.

- Највећи број њих су незапослени, али долазе и запослени, домаћице, пензионери, студенти - рекла је социјални радник Наташа Божовић. Терапије су, навела је, различите, и то од сликања, преко разговора, до радне активности у радионицама.

У Саветовалиште за ментално здравље у Крагујевцу, које је почело са радом децембра 2013. године, помоћ је до данас затражило око 3.000 грађана, док је тим стручњака имао око 350 терена, најчешће због особа које имају тежи психички поремећај.