Свако четврто убиство жене најављено

Зајечарска полиција ухапсила је ове недеље Ч.И. (52) из Неготина под сумњом да је брутално претукао, а затим силовао своју 19 година стару снаху. Када је дошла да пријави напад, у полицијској станици се појавила сва у модрицама. Она је само једна од жртава физичког и сексуалног злостављања, а од почетка године чак 20 жена завршило је још горе – убијене су.

Статистика показује да су психолошко и физичко насиље и даље доминантни облици агресије према женама, а најнесигурније место за њих је њихова кућа или стан. Све убијене познавале су учиниоца и то је најчешће био њихов супруг или партнер, а у једном случају и брат. Жртве су најчешће убијане пиштољем или ножем, неке су страдале од сечива секире или бруталним пребијањем насмрт. Било је и касапљења сатаром, убиства у продавници, на улици, пред децом. Само ове године више од 20 малишана остало је сирочад. Распон година жртава креће се од 26. до 65, мада је забележен и низ случајева убистава старица преко 70 година.

Колико је насиље над женама распрострањено, сликовито показује податак да се прошле године само Аутономном женском центру обратило за помоћ 435 жена, од којих 377 први пут. Осим овога, СОС телефон за жртве насиља пружио је 1.601 инфо-услугу.

Њихови подаци показују и да свака четврта жртва насиља пријави надлежним органима насиље пре убиства. Међутим, заштита неретко изостаје, а за њихову смрт осим директних егзекутора, нико до сада није одговарао. Заштитнику грађана поднета су лане два захтева за преиспитивање рада институција које нису заштитиле жене које су касније убијене, а имале су сазнања о насиљу. Омбудсман је у два случаја убиства утврдио пропуст у раду полиције.

Да Србија није усамљен случај кад је у питању заказивање у раду институција, изнела је недавно и Гаури ван Гулик из Хјуман рајтс воча, на скупу "Безбедне од насиља, безбедне од страха, прослављамо ступање на снагу Истанбуслке конвенције“. Скуп су организовали Савет Европе, италиајнско министарство спољних послова и Веће посланика, пишу "Вечерње новости". По речима српске посланице Елвире Ковач, подаци Хјуман рајтс воча показују да већина злостављаних девојака и жена не може да се ослони на полицију, ни социјалне раднике. У полицији често чују: „Ако не тече крв, ништа не можемо да урадимо“. Починиоци немају страх од последица.

„Тужилаштво је овде од кључног значаја: ефикасно гоњење починилаца насиља над женама значи крај некажњавању. На скупу смо такође разговарали о заштити. Знамо да је насиље над женама свуда око нас, на улици, радном месту, код куће. Могу постојати разни знаци и треба их уочити, јер касније облици насиља постају све тежи. Зато је било доста речи о томе како да се исплете сигурносна мрежа око жена“, каже Елвира Ковач.