Svako četvrto ubistvo žene najavljeno

Zaječarska policija uhapsila je ove nedelje Č.I. (52) iz Negotina pod sumnjom da je brutalno pretukao, a zatim silovao svoju 19 godina staru snahu. Kada je došla da prijavi napad, u policijskoj stanici se pojavila sva u modricama. Ona je samo jedna od žrtava fizičkog i seksualnog zlostavljanja, a od početka godine čak 20 žena završilo je još gore – ubijene su.

Statistika pokazuje da su psihološko i fizičko nasilje i dalje dominantni oblici agresije prema ženama, a najnesigurnije mesto za njih je njihova kuća ili stan. Sve ubijene poznavale su učinioca i to je najčešće bio njihov suprug ili partner, a u jednom slučaju i brat. Žrtve su najčešće ubijane pištoljem ili nožem, neke su stradale od sečiva sekire ili brutalnim prebijanjem nasmrt. Bilo je i kasapljenja satarom, ubistva u prodavnici, na ulici, pred decom. Samo ove godine više od 20 mališana ostalo je siročad. Raspon godina žrtava kreće se od 26. do 65, mada je zabeležen i niz slučajeva ubistava starica preko 70 godina.

Koliko je nasilje nad ženama rasprostranjeno, slikovito pokazuje podatak da se prošle godine samo Autonomnom ženskom centru obratilo za pomoć 435 žena, od kojih 377 prvi put. Osim ovoga, SOS telefon za žrtve nasilja pružio je 1.601 info-uslugu.

Njihovi podaci pokazuju i da svaka četvrta žrtva nasilja prijavi nadležnim organima nasilje pre ubistva. Međutim, zaštita neretko izostaje, a za njihovu smrt osim direktnih egzekutora, niko do sada nije odgovarao. Zaštitniku građana podneta su lane dva zahteva za preispitivanje rada institucija koje nisu zaštitile žene koje su kasnije ubijene, a imale su saznanja o nasilju. Ombudsman je u dva slučaja ubistva utvrdio propust u radu policije.

Da Srbija nije usamljen slučaj kad je u pitanju zakazivanje u radu institucija, iznela je nedavno i Gauri van Gulik iz Hjuman rajts voča, na skupu "Bezbedne od nasilja, bezbedne od straha, proslavljamo stupanje na snagu Istanbuslke konvencije“. Skup su organizovali Savet Evrope, italiajnsko ministarstvo spoljnih poslova i Veće poslanika, pišu "Večernje novosti". Po rečima srpske poslanice Elvire Kovač, podaci Hjuman rajts voča pokazuju da većina zlostavljanih devojaka i žena ne može da se osloni na policiju, ni socijalne radnike. U policiji često čuju: „Ako ne teče krv, ništa ne možemo da uradimo“. Počinioci nemaju strah od posledica.

„Tužilaštvo je ovde od ključnog značaja: efikasno gonjenje počinilaca nasilja nad ženama znači kraj nekažnjavanju. Na skupu smo takođe razgovarali o zaštiti. Znamo da je nasilje nad ženama svuda oko nas, na ulici, radnom mestu, kod kuće. Mogu postojati razni znaci i treba ih uočiti, jer kasnije oblici nasilja postaju sve teži. Zato je bilo dosta reči o tome kako da se isplete sigurnosna mreža oko žena“, kaže Elvira Kovač.