Зашто је све мање огласа за продају станова?
Према закону, агенција за некретнине не сме да огласи стан за који нема уговор о посредовању са власником стана, истакао је Славиша Пешић, члан Кластера некретнина.
Примена Закона о посредовању у промету непокретности спречила је да агенције без дозволе рекламирају туђе станове на продају , чиме се понуда станова у Србији преполовила.
Славиша Пешић, члан Кластера некретнина, каже да је све мање неважећих огласа за продају станова тј. праксе да се купцима нуде већ продати станови или станови који су већ оглашени код других агенција за промет некретнина.
"Према закону, агенција за некретнине не сме да огласи стан за који нема уговор о посредовању са власником стана. То је довело до тога да је број станова који се продају драстично пао у понуди, односно број станова је реалан за разлику од раније, када је један стан нудило 10 агенција за некретнине. Сада коначно имамо реално стање ствари на тржишту некретнина", каже Пешић за Курир.
Катарина Лазаревић, власница једне агенције, каже да илегални трговци некретнинама и даље постоје, али се слаже да је огласа за продају станова све мање.
Пример продаје стана
Објави се оглас да се купује или продаје стан, затим се плаћа уговор нотару који проверава да ли је све легално. Затим, грађанин да је пуномоћје рођаку или адвокату да га заступа, након чега адвокат у име клијента склапа уговорса агенцијом за некретнине. Након тога, грађанин плаћа адвокату договорени новчани износ.
Ризик је у томе што поједини адвокати сами без агенција за некретнине продају станове, а у случају штете грађанин може да тужи.
Агенција оглашава продају или куповину стана. Грађанин плаћа агенцији два одсто од закључене вредности посла плус ПДВ. Нема опасности од преваре јер је заштићен уговором. Нотару плаћа оверу уговора, што износи два одсто од закљученог посла, плус ПДВ.
"Огласи су сведени на минимум јер оглашивачи неће да објављују огласе ако немаш потврду да си регистрована агенција. Међутим, закон није решио проблем нелегалне продаје станова. Они који су радили на црно пре доношење закона и даље раде како су навикли. Инспекција мора да уђе и у нелегалне агенције и преконтролише адвокатске канцеларије јер се адвокати баве оглашавањем и прометом некретнина, а ниједан тржишни инспектор им никад није ушао у канцеларију јер се плаше тужби", каже Лазаревићева.
Тржиште некретнина је ипак живнуло када је у питању пословни простор, додаје Лазаревићева.
"Тренутно је велика понуда локала, али има и велики број заинтересованих како за куповину локала тако и за закуп. Очекује се да ће држава да продаје локале који су њеном власништву, а којима руководи „Пословни простор“, па су цене по квадрату пале", каже Лазаревићева.
Дамир Борић, председник Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србије, каже да и даље има појединаца који не законито оглашавају продају станова, али да је се број смањио за минимум 35 одсто.
Он истиче да грађани и даље могу да огласе и продају само свој стан.
"Не можете чаробним штапићем да искористите нешто што је у пракси постојало 20 година. Од 8. маја, када је формиран регистар, некретнине може продавати само онај ко је у тај регистар уписан. Адвокат или неко други ко оглашава непокретност, а није у регистру посредника, незаконито се бави тим послом", каже Борић.
Прочитајте и:
