Свињски грип би могао да зарази сваког петог у Србији?
Смрт тридесепетогогидшњег Ужичанина од свињског грипа подсетила је на 2009. годину када је светом владала велика бојазан од пандемије ове болести.
Жељко Бошковић из Ужица примљен је 16. фебруара у болницу због повишене температуре и гушења које га је нагло задесило. Нажалост, до 27. фебруара његово стање се само погоршало и он је преминуо.
Вирус који га је погодио је АХ1Н1, познат као свињски грип. Пре пет година цео свет је био бомбардован медијским извештајима који су се позивали на медицинске зналце који су упозоравали на могућност од глобалне претње. Слично се писало и у нашој земљи.
КРАЈ ОПАСНОСТИ ОД АПРИЛА
Све до краја марта треба што чешће прати руке и избегавати велике масе људи. Такође треба уносити витамине из сировог воћа и поврћа.
Симптоми обољења су грозница, кашаљ, болови у мишићима и костима, упала грла, главобоља, умор, пролив и повраћање.
Сами симптоми нису опасни, али одлагање лечења може да буде смртоносно.
Опасност од свињског грипа постоји и данас. Штавише, она би могла да буде већа јер се вирус у међувремену привикао на људе.
"Истраживања обављена након пандемије показују да је 78 одсто становника преболело овај грип, било развивши имунитет или преко вакцине. То значи да је 20 одсто (у Србији је то 1,4 милиона људи), махом млађе популације, незаштићено јер није имало додира са вирусом", каже епидемиолог Бранислав Тиодоровић за Курир и додаје:
"Најугроженији су хронични болесници код којих је пао имунитет, дијабетичари, људи са малигним, бубрежним и кардио-васкуларним обољењима, као и труднице и мала деца".
Болест је у опадању од Београда на север земље, али зато јача на југу Србије. По речима Тиодоровића, вакцинација је сада бескорисна јер је вирус мутирао у форму коју Светска здравствена организације означава са АХ3Н2, за коју нема адекватног цепива.
