Svinjski grip bi mogao da zarazi svakog petog u Srbiji?
Smrt tridesepetogogidšnjeg Užičanina od svinjskog gripa podsetila je na 2009. godinu kada je svetom vladala velika bojazan od pandemije ove bolesti.
Željko Bošković iz Užica primljen je 16. februara u bolnicu zbog povišene temperature i gušenja koje ga je naglo zadesilo. Nažalost, do 27. februara njegovo stanje se samo pogoršalo i on je preminuo.
Virus koji ga je pogodio je AH1N1, poznat kao svinjski grip. Pre pet godina ceo svet je bio bombardovan medijskim izveštajima koji su se pozivali na medicinske znalce koji su upozoravali na mogućnost od globalne pretnje. Slično se pisalo i u našoj zemlji.
KRAJ OPASNOSTI OD APRILA
Sve do kraja marta treba što češće prati ruke i izbegavati velike mase ljudi. Takođe treba unositi vitamine iz sirovog voća i povrća.
Simptomi oboljenja su groznica, kašalj, bolovi u mišićima i kostima, upala grla, glavobolja, umor, proliv i povraćanje.
Sami simptomi nisu opasni, ali odlaganje lečenja može da bude smrtonosno.
Opasnost od svinjskog gripa postoji i danas. Štaviše, ona bi mogla da bude veća jer se virus u međuvremenu privikao na ljude.
"Istraživanja obavljena nakon pandemije pokazuju da je 78 odsto stanovnika prebolelo ovaj grip, bilo razvivši imunitet ili preko vakcine. To znači da je 20 odsto (u Srbiji je to 1,4 miliona ljudi), mahom mlađe populacije, nezaštićeno jer nije imalo dodira sa virusom", kaže epidemiolog Branislav Tiodorović za Kurir i dodaje:
"Najugroženiji su hronični bolesnici kod kojih je pao imunitet, dijabetičari, ljudi sa malignim, bubrežnim i kardio-vaskularnim oboljenjima, kao i trudnice i mala deca".
Bolest je u opadanju od Beograda na sever zemlje, ali zato jača na jugu Srbije. Po rečima Tiodorovića, vakcinacija je sada beskorisna jer je virus mutirao u formu koju Svetska zdravstvena organizacije označava sa AH3N2, za koju nema adekvatnog cepiva.
