СЗО ОБЈАВИЛА: Ово је коначна листа 116 материја које ДОКАЗАНО ИЗАЗИВАЈУ РАК

Након што је у понедељак светом одјекнула вест да су сланина, шунка и кобасице канцерогене, многи су с правом помислили да више ништа не смемо да једемо и да све изазива рак.

Али, како би нам помогли у овој недоумици, Међународна агенција за истраживање рака направила је листу од 116 материја и активности које доказано изазивају рак, а на листи се не налази црвено месо (које само “вероватно изазива рак”).

Листа је подељена на три дела:  “изложеност канцерогенима”, “мешавина канцерогена” и “агенси”

Изложеност канцерогеним материјама

1. Пушење дувана: Најучесталији облик конзумације дувана је увлачење дима цигарете, а о опасностима пушења већ је одавно све речено. Иначе, дуван се конзумира још од 5.000.-3.000. године пре нове ере, када је у Јужној Америци започео узгој ове биљке.

2. Производња и поправка обуће: Повезана је са повећаним ризиком обољења од рака носа и леукемије, а разлог је изложеност бензену и осталим растварачима. Додуше, овај ризик знатно зависи од трајања и нивоа изложености.

3. Производња алуминијума: Повећан ризик обољења од рака плућа и бешике забележен је код радника у фабрикама за обраду алуминијума. Дужа изложеност испарењима хемикалија и катрану каменог угља може да изазове рак.

4. Арсеник у води: Изузетно отровна хемикалија која се користи у производњи појединих легура може завршити у залихама воде, а арсеник доказано изазива рак коже и повезује се с раком јетре, плућа, бубрега и бешике.

5. Производња аурамина: Аурамин се користи као антисептик, али и код производње боја. Студија је показала да је велик број тумора бешике код мушкараца који се баве производњом аурамина, повезан се удисањем штетних агенаса током процеса производње.

6. Соларијум: Соларијуми и соларијум сијалице су справе које помоћу ултраљубичасте радијације помажу при добијању тамног тена, али у исто време човека претерано излажу УВ радијацији која изазива рак, катаракту и прерано старење коже.

7. Чишћење димњака: Оџачари, због изложености чађи и прашини, оболевали су од посебног облика рака који чак носи и назив “димничарски рак”.

8. Гасификација угља: Истраживања показују да радници који долазе у додир са угљеним гасом, чешће обољевају од рака плућа.

9. Дестилација каменог угља: Катран каменог угља је густа црна течност која остаје након дестилације каменог угља, а између осталог, користи се и приликом асфалтирања. Изложени нису само они који долазе у директан контакт већ се може радити и о загађењу ваздуха.

10. Производња кокса: Производња кокса такође је повезана с повећаним ризиком од рака плућа и бубрега.

11. Производња намештаја: Произвођачи намештаја статистички чешће оболевају од рака носа због изложености прашини.

12. Ископавање хематита и изложеност радону: Рудари који ископавају хематит, непрестано су изложени радону, радиоактивном, канцерогеном елементу које увелико повећава ризик од рака плућа.

13. Пасивно пушење: Многе студије показале су да ризик од рака плућа постоји чак и код оних који удишу туђи дувански дим иако сами нису пушачи, а ради се о повећаном ризику од рака плућа, срчаних болести или емфизема. Сваке године 12 хиљада Британаца умире о пасивног пушења.

14. Рад у челичанама: Студије су показале да радници у челичанама у различитим деловима света много чешће оболевају од рака плућа. Рад у челичанама подразумева и свакодневну изложеност бројним познатим генотоксичним и канцерогеним материјама.

15. Производња изопропанола: Људи у овој индустрији често су изложени бројним канцерогеним материјама, а ова безбојна и запаљива хемикалија снажног мириса има низ примена не само у индустрији већ и у кући, као и у фармацији (алкохол за чишћење рана, средства за дезинфекцију руку итд.).

16. Производња љубичасте боје: Љубичаста или магентна боја је прва синтетичка боја која је произведена 1850, али током производње користе се и неке хемикалије које су повезане с раком бешике. Иначе, многе штетне хемикалије забрањене су у призодњи фарби за косу.

17. Послови у којима се ради с бојама: Студије су доказале повезаност између рада с бојама и повећаног ризика од рака. Случајеви рака бешике и леукемије могли би бити повезани са изложеношћу бензену у комбинацији са осталим органским растварачима. Рак плућа могу да изазову оловни хромат и азбест.

18. Рад с катраном: Катран се не користи само код асфалтирања него се с њим сусрећу и кровопокривачи који су тако изложени штетним хемикалијама као што је бензен.

19. Индустрија гуме: Студије су показале да су радници запослени у индустрији гуме чешће оболевали од рака бешике, рака плућа и леукемије.

20. Излагање неорганским киселинама и аеросолима: Течне аеросоли који настају кондензацијом пара сумпорне киселине, повезане су повећаним ризиком од рака плућа.

Канцергоне мешавине

21.  Алкохолна пића: Конзумација алкохола повезана је с раком дојке, дебелог црева, једњака, јетре, усне дупље и једњака, а вероватно је повезана и с раком гуштераче.

22.Природне мешавине афлатоксина: Ради се о токсинима које производе одређене врсте гљива, а спадају у најканцерогеније материје познате човеку.

23. Арека: Арека орашчићи су благи стимуланс налик кафи, а најчешће се жваћу с лишћем Бетела. Верује се да повећава ризик од рака усне дупље и једњака.

24. Жвакање лишћа Бетела (без дувана): Лишће Бетела најраспрострањеније је у Азији где га људи жваћу помешаног с арека орашчићем, а оба састојка повезана су са раком усне дупље.

25. Жвакање лишћа Бетела (с дуваном): Лишће Бетела додатно повећава ризик.

26. Катран угљеног камена: Као што смо већ и написали, ради се о црној течности у којој се налазе многе канцерогене материје.

27. Угљени катран: Ради се о материјалу који се добија деструктивном дестилацијом угља код производње угљеног гаса. Сирови катран садржи велики број органских једињења (нпр. бензена, нафталена, метилбензена итд.)

28. Грејање на угаљ: Угљен је један од најпознатијих канцерогена, али не ради се само о проблему с којим се сусрећу рудари већ постоји одређена опасност и за све оне који се греју угљем.

29. Издувни гасови дизел мотора: Постоји велика опасност од рака због удисања гасова дизел мотора. Преко 30 састојака дизела налази се на листи потенцијално опасних канцерогених материја и једијења.

30. Минерална уља: Светска здравствена организација уврстила је необрађена и благо обрађена минерална уља у прву групу канцерогена. Високо рафинисана уља налазе се у трећој групи што значи да вероватно нису опасна, али их се због недостатка истраживања не могу класификовати као безопасна.

31. Фенацетин: Фенацетин је бели кристални прашак без мириса, горког укуса и врло тешко растворљив у води, а користи се као средство против бола и за снижење повишене телесне температуре. Међутим, у неким земљама је забрањен због повезаности с канцером.

32. Биљке које садрже аристолохичну киселину: Аристолохична киселина, коју налазимо у неким биљкама, чест је састојак биљних препарата за мршављење. Међутим, многе студије су показале да је она повезана са оштећењем бубрега, али и раком горњег уринарног тракта.

33. Полихлоровани бифенили: спадају заједно у групу пестицида / инсектицида. Не представљају хемијски јединствену твар, него се ради о 209 једињења с различитим садржајем хлора. У многим земљама не користе се од краја седамдесетих због штетности за околину, а истраживања су показала повезаност са меланомима, раком јетре, раком мозга и раком дојке.

34. Кинеска слана риба: Исхрана која садржи велике количине сланог меса, рибе и укисељене хране (најчешће у деловима Азије и северне Африке), може да повећа ризик од назофарингеалног карцинома. Таква храна често има висок удео нитрата и нитрита који оштећују ДНК.

35.Нафта из уљаних шкриљаца: Нафта која се добија такозваним “ломљењем” (фрацкинг) последњих година је изазвала бурне реакције, након што је откривено да постоји велика опасност од испуштања штетних отрова у ваздух, воду и земљу. Хемикалије које се користе приликом ломљења повећавају ризик од многих обољења.

36. Чађ: Као што смо већ поменули, чађ и угљена прашина такође су повезани с раком.

37. Дуван за жвакање: Иако је пушење далеко распрострањеније, неки људи дуван жваћу или шмрчу мислећи да је то безопасан начин конзумације. Али, то није тачно.

38. Дрвена прашина: Прашина тврдих врста дрвета карактерише се као изразито опасна и канцерогена.

39. Обрађена храна: Месо које на одређени начин обрађено, због укуса или рока трајања.

Канцерогени агенси и групе агенаса

• 40. Ацеталдехид: Настаје у току алкохолног врења мошта (декарбоксилацијом пирувинске киселине).
• 41. 4-аминобифенил
• 42. Аристолохичне киселине и биљке које их садрже
• 43. Арсеник
• 44. Азбест
• 45. Азатиоприн
• 46. Бензен
• 47. Бензидин
• 48. Бензо(а)пирен
• 49. Берилијум
• 50. Хлорнафазин
• 51. Бисхлорометил етар
• 52. Хлорометил метил етар
• 53. 1,3-Бутадиен
• 54. 1,4-Бутанедиол диметансулфонат
• 55. Кадмијум
• 56. Хлороамбуцил
• 57. Metil-CCNU
• 58. Хром
• 59. Циклоспорин
• 60. Контрацептиви, хормонални комбиновани облици (с естрогеном и прогестероном)
• 61. Орални контрацептиви, секвенционални облици хормоналне контрацепције (период узимања само естрогена, а затим период прог.)
• 62. Циклофосфамид
• 63. Диетилстилбестролом
• 64. Боје на бази бензидина
• 65. Епстеин-Бар вирус
• 66. Естроген, нестероидни
• 67. Естроген, стероидни
• 68. Естрогенска терапија, постменопаузална
• 69. Етанол у алкохолним пићима
• 70. Ерионит
• 71. Етилен оксид
• 72. Етопозид, сам и у комбинацији са цисплатином и блеомицином
• 73. Формалдехид
• 74. Галијум арсенид
• 75. Бактерија Хелицобактер пилори (инфекција)
• 76. Хепатитис Б (хронична инфекција)
• 77. Хепатитис Ц (хронична инфекција)
• 78. Биљни лекови који садрже биљку рода аристолохија
• 79. ХИВ тип 1 (инфекција)
• 80. ХПВ (хумани папиломавирус) типа 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59 и 66
• 81. Хумани Т-лимфотропни вирус типа 1
• 82. Мелфалан
• 83. Метоксален и ултраљубичаста А-радијација
• 84. 4,4′-метилен-бис (2-хлороанилин)
• 85. MOPP и друга комбинована хемотерапија која укључује алкилатне агенсе
• 86. Иперит, познат и под именом “азот иперит”
• 87. 2-нафтиламин
• 88. Неутронска радијација
• 89. Никл
• 90. 4- (Н-нитрозодиметиламин) -1- (3-пиридил) -1-бутанон
• 91. Н’-нитрозонорникотин
• 92. “Opisthorchis viverrini” (врста метиља)
• 93. Загађење ваздуха
• 94. Специфичне материје у загађеном ваздуху
• 95. Радиоактивни фосфор-32
• 96. Плутонијум-239 и његови производи распадања (плутонијум-240 и остали изотопи), у облику аеросола
• 97. Радиоактивни јод, краткотрајни изотопи, укључујући И-131, од незгода атомских реактора до експлозија нуклеарног оружја 
• 98. Радионуклиди, α-честице
• 99. Радионуклиди, β-честице
• 100. Радијум-224 и производи његовог распадања
• 101. Радијум-226 и производи његовог распадања
• 102. Радијум-228 и производи његовог распадања
• 103. Радон-222 и производи његовог распадања
• 104. “Schistosoma хаематобиум” (инфекција схистосомијазом)
• 105. Силицијум, кристал (удахнут у облику кварца или кристобалита)
• 106. Соларно зрачење
• 107. Пудер с влакнима азбеста
• 108. Тамоксифен
• 109. 2,3,7,8-тетрахлородибензо-п-диоксин
• 110. ТиоТЕПА
• 111. Торијум-232 и производи његовог распадања, унесени интравенозно
• 112. Треосулфан
• 113. Орто-толуидин, користи се у изради хемикалија од гуме, пестицида и боја
• 114. Винил хлорид
• 115. Ултраљубичасто зрачење
• 116. X-zračenje и гама зрачење