ТАЈНА СКРИВАНА 70 ГОДИНА: Ово је једина оригинална пресуда којом је Дража осуђен на смрт
Овај документ који је пре неколико деценија нестао из свих архива југословенских обавештајних и цивилних служби има немерљиву историјску важност, сагласни су историчари и правници.
Пресуда има 45 страна, откуцаних писаћом машином на сада већ пожутелом папиру. Одлично је очувана. На првој страни има печат са деловодним бројем, а на последњој воштани жиг који доказује аутентичност докумената.
Пресуда којом је Врховни суд ФНРЈ 15. јула 1946. осудио Михаиловића на смрт налазила се у приватној архиви једног од учесника процеса против команданта Југословенске војске у отаџбини.
- Документ је завршио у приватној архиви по наређењу Озне и самог Тита. Они су тражили да не доспе у јавност јер је у то време било живих сведока који би могли да открију инскоструисану оптужницу против Михаиловића у којој су му приписана и дела која није починио. Дакле, пресуда је намерно уклоњена како би се цео процес кроз историју држао под велом тајне. И човеку који је чувао документ то је ишло у прилог, јер се и он плашио монтирани наводи могу да му праве велике проблеме у будућности. Према његовом сведочењу за живота, документ је код њега завршио крајем 1947. године – објашњава извор Блица и потомак “чувара пресуде“.
Исти саговорник каже да је пресуда била строго чувана тајна и да је Тито знао да суд историје може да му буде велики противник.
Преносимо део из оптужнице:
У име народа
Врховни суд Федеративне Народне Републике Југославије, Војно веће, састављено од пуковника Михаила Ђорђевића, као преседавајућег, и судија, потпуковника Милије Лаковића и Михаила Јанковића, са секретаром поручником Тодором Попадићем, по кривичној ствари противу оптужених Драгољуба-Драже Михаиловића и других ради кривичних дела из Закона о кривичним делима противу народа и државе и Закона о забрани изазивања националне, расне и верске мржње и раздора, а на основу оптужнице Војног тужиоца Југословенске армије од 31. маја 1946. године и решења овог суда од 1. јуна 1946. године, одржао је у Београду главни јавни усмени претрес од 10. јуна до 11. јула 1946. године, на коме је оптужницу заступао заступник Војног тужиоца Југословенске армије пуковник Милош Минић, у присуству оптужених Драгољуба Драже Михаиловића кога бране Никола Ђоновић и Драгић Јоксимовић адвокати из Београда; оптуженог Стевана Мољевића кога брани Рајко Атанацковић адвокат из Београда; оптуженог Ђуре Виловића кога брани Др Милан Омичикус адвокат из Београда; оптуженог Радослава-Рада Радића кога брани Лазар Вучетић адвокат из Београда; оптуженог Славољуба Врањешевића и оптуженог Милоша Гашиће које брани Блажа Радовић адвокат из Београда; оптуженог Драгомира-Драгог Јовановића и оптуженог Косте Куманудија које брани Славко Дуканац адвокат из Београда; оптуженог Танасија-Тасе Динића кога брани ДР Богољуб Јовановић адвокат из Београда; оптуженог Велибора Јонића кога брани Милан Живадиновић адвокат из Београда; оптуженог Ђуре Докића кога брани Драгољуб Јоксимовић адвокат из Београда; оптуженог Косте Мушицког кога брани Слободан Суботић из адвокат из Београда; оптуженог Лазара-Лазе Марковића кога брани Александар Николић адвокат из Београда; а у одсуству оптуженог Младена Жујовића и оптуженог Живка Топаловића које брани Љубомир Радовановић адвокат из Београда, оптуженог Слободана Јовановића кога брани Милош Терзић адвокат из Београда; оптуженог Божидара Пурића и оптуженог Петра Живковића које брани Павле Миљаковић адвокат из Београда; оптуженог Радоја Кнежевића о оптуженог Милана Гавриловића које брани Слободан Суботић, адвокат из Београда; оптуженог Живана Кнежевића и оптуженог Константина Фотића које брани Драгутин Тасић адвокат из Београда па је по коначној речи заступника Војног тужиоца Југословенске армије да остаје при оптужници и тражи строгу и праведну казну за оптуженике и завршне речи, бранилаца свих оптужених и ...