ТАЈНЕ ПОДЗЕМНОГ БЕОГРАДА: Да ли знате шта се КРИЈЕ испод Теразија и ко је ЗАРОБЉЕН у дубинама града?
Простор на којем се данас налази српска престоница насељен је стотинама година, па је град мењао и име и изглед много пута. Зато и не чуди што се испод Београда који данас сви видимо и волимо, налази читав један свет подземног, "невидљивог Београда".
Старији Београђани вероватно још увек памте време када би свака мало већа киша изазвала прави хаос код Железничке станице, на Аутомоканди, код Теразијског тунела... То је због тога што, осим што се налази на ушћу двеју река, Београд испод себе крије још најмање девет подземних река, потока и неколико "живих" извора, преноси dnevno.rs.
Неке од престоничких река за које данас вероватно нико није чуо:
Мокролушка река, Славујев поток, Чубурски поток, Галовица, Вишњички поток...
Тајне испод хотела Москва
Ове воде биле су прави изазов градитељима неких од данас највеличанственијих зграда Београда. На пример, да ли сте знали да се испод хотела Москва и данас налази 5 бунара подземних вода и две пумпе које константно раде спречавајући њихово изливање? Када би у било ком тренутку стале, подземне просторије хотела би ускоро биле поплављене, а вода би се излила и на Теразије.
Сличне муке имали су радници који су радили на палати Албанија, као и они који су копали темеље Славије и Београђанке испод које је откривено више од десет јаких извора.
Врачарска река
Скоро свим данашњим најважнијим улицама града некада су текле реке. Вода је струјала низ Кумодрашку улицу, а Врачарска река годинама се сливала од Славије па све до Железничке станице.
Да ли можете да замислите да Мостар уместо аутобусом прелазите чамцем?
Једна од некада највећих престоничких река била је Мокролушка и од Великог Мокрог Луга преко Римске и Устаничке улице, сливала се ка данашњем Мостару где се уливала у Саву. Након изградње аутопута Београд-Ниш, после Другог светског рата, овде је направљен огроман колектор, па данас та река тече буквално испод аутопута.
Слична судбина задесила је и остале престоничке реке. Већина је данас "заробљена" у колекторима или су се изгубиле у у канализационим системима Београда.
