ТАКСИ ТРЖИШТЕ У СРБИЈИ ПОД ОФАНЗИВОМ: Стиже Убер, а стиже и контра-Убер
У Београд стиже и Taxify, право из Естоније, која таксистима обећава Убер-лике технологију али и оно много битније - спас од самог Убера.
По свему судећи, 2015. година могла би бити пресудна за такси компаније, возаче али и разне сервисе који својим иновативним апликацијама покушавају да освоје део колача у индустрији такси превоза.
Једна од таквих компанија јесте и Taxify која на подручје Београда стиже право из Естоније, вођена капиталом и знањем иза којег стоји позната ‘Skype мафија’, која таксистима обећава Убер-лике технологију али и оно много битније – спас од самог Убера.
Taxify – естонски стартап који је крајем 2014. осигурао 1,4 милиона евра инвестиције од познатих имена као што су Skype и Пипедриве, већ је присутан у 8 европских држава. Следећа на списку јесте управо Србија тј. Београд, преноси нетокрација.
Taxify је сервис који за циљ има спајање таксиста и заинтересованих муштерија у реалном времену, посредством апликације којом се могу заказивати вожње, оцењивати таксисти и вршити наплата – назовимо то Убер-лике технологијом коју стављамо у руке таксиста.
Оснивач и ЦЕО ове компаније Маркус Villig, чија апликација на месечном нивоу већ резервише више од 100.000 вожњи каже да Убер у широком луку заобилази такси сектор, те да се управо овде налази неосвојени део тржишта. Према његовим речима, иако и даље представљају индустрију која није позната по технолошким иновацијама, таксисти широм Источне Европе полако схватају важност оваквих сервиса, махом вођени страхом од риде схаринг сервиса који добијају све више пажње.
Додавши да Taxify не доноси само технологију већ да и представља својеврсни мост између захтева корисника и таксиста, Маркус је рекао да је једна од мисија ове компаније и едукација такси компанија које, уколико желе да задрже муштерије и своје бизнисе, морају да се мењају – повећавајући ниво услуге а истовремено смањујући цене.
Када упоредимо такси компаније на подручјима Западне и Источне Европе, прво што се да приметити јесте разлика у висини цена када је добијање лиценце у питању. И док она може износити и до 200.000 евра у Француској, иста лиценца у Србији се може набавити за пар стотина евра (уколико се претходно положи тест). Ово је уједно и највећи бенефит за све таксисте у Србији, додао је Маркус, закључивши да ниске цене пословања и висок степен прихватања нових технологија код корисника представљају најповољније тле за развој и имплементацију сличних решења.
Убер има смисла на тржиштима попут Француске и Немачке, где је цена пословања таксиста изузетно висока. На тржиштима као што је Балкан, поставља се питање да ли су такви сервиси заиста потребни, уколико се искористе постојећи ресурси и пронађу ефикаснији пословни модели, вођени нижим ценама и вишим степеном услуге.
На питање да ли је Taxify у контакту са београдским такси удружењима и какве су њихове реакције када је долазак овог сервиса у питању, Маркус је одговорио потврдно, додавши да су тек кренули у разговоре са таксистима, али и да они сада имају знатно више разумевања када је важност сличних мобилних решења у питању.
Villig је нагласио како је Taxify компанија која такси службама пружа комплетно решење – од вођења флоте, па све до интерфејса за прихватање вожњи. Читав бизнис план заснован је на месечним претплатама и проценту који компанија узима од сваке вожње, а иако није могао да открива о којим процентима је реч, он је изјавио да провизије од вожњи данас играју пресудну улогу у пословању овог естонског стартапа.
Чињеница је да таксисти у Београду више не зарађују као пре – довољно је да седнете у прво возило и током опуштене конверзације појавиће се и она позната “посла нема, некада је било боље”.
Но, да ли су такси компаније заиста спремне да се одрекну дела профита у корист Taxify сервиса и тиме пробају да се такмиче са другим компанијама које су већ најавиле свој долазак?
“Све зависи од ситуације у којој се таксисти налазе. Најављени долазак Убера свакако нам импонује и помаже нам да лакше комуницирамо са такси компанијама. Наша је жеља да понудимо изузетно конкурентне цене које ће бити и до три пута мање него у балтичким земљама. Искрено верујемо да компаније које нам се сада прикључе имају знатно већу шансу да опстану након револуције која неминовно стиже, каже Вилиг.
Прочитајте и:
