Топловод из Обреновца шанса за боље грејање Београда
БЕОГРАД - У Београду би ове године могао поново да буде покренут пројекат изградње топловода Обреновац - Београд, у дужини од око 28 километара, који би решио снабдевање престонице топлотном енергијом из Термоелектране Николе Тесла А у Обреновцу.
Пројекат ванградског топловода направљен је још 1981. године, а први кораци на његовој реализацији учињени су 1993. године и замисао је била да се коришћење гаса и мазута у Топлани на Новом Београду и другим градским топланама замени врелом водом из турбина у термоелектрани ТЕНТ А у Обреновцу, која после коришћења, неповратно одлази у Саву.
Првобитне процене биле су да би пројекат коштао око 180 милиона евра, а топловод би био довољан да обезбеди грејање око 300.000 станова и 20.000 пословних објекта, у којима борави око милион људи на Новом Београду, великом делу Чукарице и централним деловима Београда.
Београдске електране покренуле су крајем децембра 2014. иницијативу за изградњу топловода Обреновац-Београд, јер је процена да тренутно не постоји исплативији пројекат у енергетици. Директор Београдских електрана Горан Алексић рекао је да је тај пројекат поново покренут и чека се одлука ЕПС-а о томе, како би заједнички урадили студију.
Према његовим речима, постоје и заинтересоване компаније из Кине и још неких земаља које су спремне да се са својим банкама укључе у реализацију. За топловод ће бити довољно 145 мегавата снаге у ТЕНТ-у, а могао би да се трајно реши проблем снабдевања Београда топлотном енергијом. Он је навео да су Београдске електране сада усмерене на гас са 86,5 одсто, а 12,5 одсто користе мазут, који је далеко лошији за животну средину, него пре две године.
Топловод би био изграђен по принципу јавно приватног партнерства, а постоји и план да се за добијање топлотне енергије користи биомаса, јер постоји потенцијал да се њоме греју нека насеља.
Градски секретар за енергетику Марко Стојановић је рекао да је пројекат топловода економски исплатив и енергетски неопходан. Београд за грејну сезону потроши од 40 до 50 милиона евра за енергенте, од чега највисе за гас, за који годишње издваја 120 милиона евра. Са изградњом топловода смањила би се потрошња гаса за 30 до 50 одсто.
Од пројекта се пре 20 година одустало јер је гас био јефтин, а сада не само да је скуп већ постајемо и зависни од инострантсва, што би могли да избегнемо изградном топловода.
До 1996. године, кад су радови заустављени, на овај пројекат је потрошено око 15 милиона евра, а од 28 километара топловода изграђено је 3,6 километара од Топлане Нови Београд, и челична конструкција моста. Топловод је, према постојећем пројекту, требало да крене од Блока А ТЕНТ у Обреновцу, преко моста на Сави, даље кроз насеље Доктора Ивана Рибара све до Топлане Нови Београд. Стручњаци су тада тврдили да би квалитет грејања био бољи, без обзира на удаљеност.
Процене су тада биле да би Београд годишње уштедео око 40 милиона евра на грејању, а уложена средства вратила би се после 12 година. Идеја о "вреловоду” напуштена је 2001. и затрпани су сви до тада ископани канали, а ванградски топловод је заборављен.
