ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА – Бетовенова меланхолија
Не постоји човек у савременом друштву који никад није чуо за великог Бетовена. Он је један од најпопуларнијих личности међу музичким ствараоцима света. Његова композија "За Елизу" једно је од најпознатијих дела икада написаних, а тактове ове мелодије препознају чак и деца. Ипак, осим невероватног талента, он је у себи носио и душевни поремећај.
Лудвиг ван Бетовен је рођен наследно оптерећен. Отац му је био алкохоличар, а мајка и један брат су му умрли од туберкулозе.
Његово патолошко наслеђе показало се већ на његовом телесном склопу, који познаваоци лика и дела овог уметника описују овако:
"Средњег раста, рамена сувише оборена, грудни кош узан, лице са траговима прележаних великих богиња, крупне, кратковиде очи, сиво-плаве боје, зачуђене или разљућене, изацивале су своје јабучице испод заморених трепавица, физиономија је допуњена грбавим носем, раширеним ноздравама и јако развијеним јагодицама и доњом вилицом."
Његово расположење је било променљиво и колеба се између крајње веселог и крајње туробног. За њега су говорили да је или весео, благонаклон, пун хумора и шале или хипохондар и мизантроп, намргођен, љут и неподношљив како себи тако и другима.
У потиштеном стању, одбија царичин позив да одмах дође у Хофбург и одговарам ргодно да ће доћи сутрадан, а једног свог пријатеља моли у писму да му нађе доброг кувара, "који би био ожењен и који није крвожедан, да бих био сигуран за свој живот."
Променљиво расположење је било зачињено особењаштвом, које је исказивано на чудне начине, па о њему постоје многобројне анегдоте.
У његовом стану је владао неред. Умивао се леденом водом. Око умиваоника је имао низ бокала. Стално се поливао водом, не примећујући да просипа по поду, који је био испуцан од силне воде.
Гађање јајима
Познат је по сталним свађама са послугом. Причао је свакомсвом госту да нема више поштене послуге, гледајући на сваки поступак послуге нарогушено, злостављао је своју куварицу, која га је служила годинама. Његово омиљено јело је била супа са хлебом, односно попара. Пре него што би куварица кренула да спрема попару, морала је прво да му донесе на тањиру јаја потребна за спремање тог јела.
Он их је узимао у шаку и загледао брижљиво према светлости, па их је затим разбијао једно по једно и свако њушио, да би се уверио да ли је свеже.
Ако би јаје мирисало, рецимо на сламу, куварица би била кажњена. Ал, искусна, она би побегла одмах после првог прекора, а за њом би полетео пљусак од разбијених јаја, која су падала иза њених леђа као гранате.
У једној анегдоти, прича се о његовој навици да позива госте на ручак, који би лично спремио и за који би лично набавио намирниц. На такав ручак би примао своје госте у старом кућном капуту, разбарушене косе, с ноћном капом на глави, опасан кухињском кецељом, сав заузет око шпорета.
А храна коју је он правио, подсећала је на ону која се дели просјацима у крчамама, говедина није била скувана ни упола, поврће је пливало у води и масти, а печење је изгледало надимљено као у димњаку.
Биографи су писали и о многим другим Бетовеновим настраностима. Он је бацао на конобара погрешно донето јело, у препуним ресторанима. Често није плаћао рачун у гостионици после завршеног ручка.
Свакодневно је шетао кроз Бомештрасе у Бечу у свом похабаном оделу, с високим шеширом, обучен у прљави капут и излизане панталоне, уздигнуте главе.
Бетовен је наследио трошну телесну грађу и проживео само 57 година, од чега је 31 годину као прослављени бечки композитор и диригент, иако оболео од прогресивне глувоће.
Међу болестима и телесними душевним недостацима, Бетовену је најтеже падала његова рана глувоћа, у 26-ој години живота. Тај губитак му је појачавао урођено расположење хипохондрије, меланхолије, мизантропије и песимизма. У својој аутобиографској исповести, написао је:
"О људи, који сматрате и причате да сам пакостан, суров и мизантроп, ви не знате тајни узрок свега тога... Помислите само на то да је, ево, већ шест година како ме задесило неизлечиво стање, које су, уз то, неинтелигентни лекари још и погоршали. Говорите гласније, вичите, глув сам!"
За све време своје глувоће, тај човек, који није могао чути звуке, компоновао је дивна музичка дела. Да је био рођен глув, никада не би могао бити музичар. А овако, постао је геније који никада себе није прихватио.
