Три најчудеснија преживљавања

Како је то летети оштећеним борбеним авионом док стојите на крилу?

Током једне акције у Првом светском рату, Колдвел, командант 74. ескадриле Британског краљевског летећег корпуса, успео је да се судари са другим авионом у ваздуху. Крило његовог авиона било је толико оштећено да је почео спирално да се обрушава право у смрт. Пилот је, међутим, мудро (или сулудо) одлучио да изађе из кабине, попне се на крило – како би одржао равнотежу авиона - и пилотира оданде.

Успео је да се спусти мало изнад земље и да скочи са авиона налик најбољим циркуским акробатама правећи салто у ваздуху. Авион је експлодирао недалеко од њега, а Колдвел је устао, отресао прашину  и војника који је стајао у близини питао где се налази телефон и да ли може да добије мало чаја.

Оставили су га на Монт Евересту да умре, а он је одшетао.

Данас вероватно морате да чекате у реду да се попнете на Еверест, али некада није било тако. Ипак, свесни смо чињенице да близу самог врха постоји површина на којој се налази преко 150 залеђених, мумифицираних тела. Некима чак још раде ручни сатови. Е, баш та тела доводе нас до приче о Беку Ведерсу.

Бек. 49-огодишњи патолог из Тексаса, суочен се са кризом средњих година, пожелео је да се попне на највише врхове свих седам континената. У пролеће 1996. године, био је на неколико корака од самог врха Евереста (8848 мнв) када је почео да губи вид.

Наиме, мало пре пута оперисао је очи како би поправио диоптрију, али то је имало и своју последицу: кад је био на великим висинама његове рожњаче нису функционисале баш најбоље.

Водич је решио да остави Ведерса и наставио је да се пење са групом, обећавајући му да ће се вратити по њега кад буду силазили. Сапутници су га оставили машући му... Чекао је сатима да неко дође по њега. Сви планинари који су га мимоилазили нудили су му помоћ, али он их је одбијао.

Нисмо поменули да се налазио баш на оној површини са телима, зар не?

Ветар се појачао. А кад се тамо горе ветар разлуди, температура достиже и 90 степени испод нуле. Е, тада је Ведерс напокон решио да почне да силази. Било је прекасно. У повратку у камп, залутао је у олују. Док је помоћ дошла, његова десна рука већ је била прилично промрзла. Био је растројен, хипотермичан и хипоксичан (тј. имао је мањак кисеоника). Другим речима, био је мртав, само што то још није схватило цело његово тело.

Остали пењачи одлучили су да се ту ништа не може учинити и оставили су га. Наредног дана доктори су дошли га да преглеђу и установили су да је упао у хипотермичку кому. Одломили су лед са његовог лица, прегледали га и оставили... Породици су јавили да је мртав.

Ведерс се, ипак, пробудио из коме, закопан у снегу. Устао је и одшетао до кампа. Скоро потпуно слеп, прекривен снегом, замрзнуте руке и црног лица.

Руку је изгубио до лакта, као и нос, али преживео је. И постао је мотивациони говорник, изговарајући само реченицу: „Не пењите се на планине, децо.“

Тинејџерка – једина преживела пад авиона у океан

Бахиа Бакари, француска тинејџерка, летела је са мајком 2009. године на Коморска острва. Око два сата ујутру, када су путници тврдо спавали, светла су се угасила, авион је почео да се тресе и Бакари је притиснуо главу уз прозор како би видела шта се дешава. А онда, одједном, била је у океану! Плутајући у тами, помислила је најпре да је испала из авиона и да су они одлетели без ње. Али онда је схватила да је окружена деловима авиона и вриском неких од 152 путника. Авион се срушио у Индијски океан, негде близу Мадагаскара.

Бакари, узгред, једва да је и знала да плива. Успела је у мраку да се успење на неки део авиона и да плута на томе. Покушала је да завесла ка врисцима које је чула, али није нашла никога. Један по један, путници су тонули у тишину. Сви осим ње.

И тако је плутала ту, сама, у тами и таласима. Сат, два, четири... Када је свануло, схватила је да нико није преживео. Видела је копно у даљини, али уместо да се насуче тамо – океан је носио даље од обале.

Коначно, некоме на аеродрому пало је на памет да је авион требало да слети одавно... Покренута је акција проналажења путника.

Локални рибар Матрафи налетео је на Бакари која је скоро 13 сати провела плутајући у океану. Скочио је у воду и извукао је, али требало им је неколико сати да се домогну обале.

Након неколико дана у локалној болници пребачена је у Париз где је сачекао отац, а један од првих посетилаца храброј тинејџерки био је и тадашњи председник Саркози.