ТУГА ДО НЕБА: Шесторо деце живи у шуми
Сви у Рожајама знају за случај шесторо деце која живе у јако тешким условима. Социјална служба издваја месечну помоћ за њих, хуманитарне организације их не заобилазе, али све то није довољно да би здраво одрастали.
У шуми поред Рожаја живи шесторо деце, узраста од шест месеци до 10 година. Расту у колиби, без струје, воде, купатила. О себи не могу да брину сами, нити су довољно стари да за себе зараде храну. У два брака изродила их је Рожајка Нермина Лединић, и сада је у великим проблемима јер од очева своје деце нема никакве помоћи.
"Тражили су од мене да их дам у дом, али нисам могла. Са мном су, па како нам буде", каже Нермина.
Посебно су сада забринути педијатри рожајског Дома здравља, јер знају да се шестомесечна беба тешко живи у колиби од обловине која нема никакву изолацију, а да су у Рожајама температуре од новембра испод нуле.
"Знала сам у каквој су ситуацији, али од када сам видела у каквим условима живи шесторо деце, не могу да се смирим. Та деца пате", испричала је лекар педијатријске амбуланте. Неколико пута носила је породици Лединић храну и одећу. Њима би, апелује она, сада најнеопходније било да зиму проведу на неком топлијем месту.
"Колико год да ложе, ону брвнару не могу да загреју, нема изолације. Тешко ће и без воде и без струје. Немају млеко, а беби је то једина храна. Видела сам кад је њих шесторо три литра попило за трен. Гладни су", рекла је она.
Нермини Лединић кућа је пре неколико година изгорела у пожару у Радетини. Тада су се преселили у град и живели као подстанари. На вересију је онда узела брвнару три са три за 1.800 евра. Поставила је у шуми у близини града. Сваког месеца плаћа рату по 100 евра, а остало јој је да измири још 1.400. У колиби има два стара кревета, комоду и сточић, а од социјалне помоћи остане јој 70 евра.
Нермина децу купа у кориту, водом коју доноси са бунара. За пиће позајмљује од комшија који су далеко.
"Немам услова за хигијену, али се сналазим”, рекла је Нермина, преносе Вијести.
Шесторо деце и ова жена устају са првим свитањем, а одлазе у кревет са првим мраком, јер се свеће пале само за нужду. Све што се дешава између свитања и заласка сунца за ову децу је борба за опстанак. Нермина каже да је навикла да живи у тешким условима, али да деца нису.
"Не знам шта им треба. Све. Храна и одећа. Ништа од тога не могу сама да им обезбедим", каже Нермина.
Двоје касни са школовањем
Нерминине најстарије ћерке од осам и 10 година иду у други разред основне школе. Нису кренуле на време, јер мајка није имала услова да их пошаље. Десетак дана првог полугодишта нису ишле на часове. Било је хладно, пао је снег. Три до четири километра до школе нису могле да препешаче јер нису имале зимску обућу и гардеробу. "Ипак, нису лоши ђаци, једна је разред завршила добрим, а друга врлодобрим успехом", испричала је Нермина.
Погледајте и:
