ТУРЦИ ДОСЛЕДНИ: Нећемо увести санкције Русији
Званична Анкара не признаје изборе у Доњецку и Луганску нити референдум на Криму, али је приметно суздржана у осудама Москве и засад не жели да прихвати самкције које су ЕУ и Америка увеле Русији. То је без дипломатског увијања потврдио и нови турски амбасадор у Москви, Умит Јардим, пре одласка на нову дужност.
''Турска и Русија имају посебне везе које нису угрозили различити ставови према Криму и Украјини. Односи између две земље нису директно везани за односе између Запада и Москве'', објаснио је амбасадор Јардим у интервјуу званичној новинској агенцији Анадолија.
Турска се од почетка кризе залаже за очување територијалног интегритета Украјине и безрезервно подржава Татаре на Криму, са којима има историјске, културне и језичке везе, али је у исто време приметно суздржана у осудама Москве како не би поткопала веома развијену економску сарадњу, поготово у области енергетике. Две земље у последње време имају честе контакте на највишем нивоу.
''Без обзира на санкције које је Запад увео Русији, ми ћемо и даље сарађивати са Москвом'', потврдио је амбасадор Јардим. ''Две земље ће наставити да размењују ставове и о кључним међународним питањима, укључујући Блиски исток и Украјину.''
Турска и Русија, поред Украјине, не могу да нађу заједнички језик ни око решавања кризе у Сирији: Москва подржава легално изабраног председника Башара ал-Асада, док Анакра тражи његов одлазак.
Турска предвођена Ердоганом засад успешно балансира између западних савезника и Москве. Она је члан НАТО савеза и кандидат за улазак у Европску унију, са којом већ девет година води предприступне преговоре који, додуше, нису много одмакли од почетка. Анкара, међутим, не учествује ни у једном телу ЕУ у доношењу одлука и самим тим сматра да није обавезна да спроводи санкције које су Русији, због кризе у Украјини, увели Брисел и Вашингтон, пише данашња ''Политика''.
Такав став Анкаре није тешко објаснити, пошто је Русија главни трговински и енергетски партнер Турске. Робне размена између две земље, која је ове године достигла 32 милијарде долара, шест пута је већа него 2012. године. Уз то, Анакара тренутно нема алтернативно решење за ослобађање од енергетске зависности од Москве. Такође, турске власти сматрају да даља међународна изолација Русије може довести до новог ''Хладног рата'', што би драстично пореметило доносе у већ политички трусном региону.
Погледајте још:
- Турци желе да обнове Османско царство?
- Шта се крије иза гомилања НАТО снага у Европи?
