Тужно детињство Зорице Брунцлик: Мрзела сам маму, враћала ме је у СИРОМАШТВО!

Живот Зорице Брунцлик није увек био лак.

Фолк звезда данашњице је своје детињство провела у беди и сиромаштву, док су јој се родитељи свађали преко ње.

Рођена Београђанка је била најстарија од све деце у породици, а због растанка родитеља, живела је на релацији Смедерево - Београд.

- Мама Златија је сама бринула о мени и тројици браће. Живели смо у највећој беди јер је мајка имала јадну плату. Не постоји ништа чега бих волела да се сетим из тог периода, што не значи да га се стидим. Била сам најстарија и једино женско у породици. Пошто су се моји родитељи веома рано растали, мама је живела у Смедереву, отац у Београду, а ја сам расла окружена сиромаштвом али и богатством. Отац ме је одводио и остављао по неколико месеци код своје пребогате фамилије, само да би мами напакостио. Код његових сам живела као бубрег у лоју, носила најбољу одећу, јела најфинију храну... После одређеног времена мама би долазила по мене да ме врати кући, а ја сам је тада највише мрзела, јер ме враћала у сиромаштво - испричала је Зорица за Стори.

Брунцликова је тада желела да је мајка остави код родбине заувек, јер ионако "има још деце". Међутим, касније је схватила колико је погрешила.

- Тек касније сам схватила да је мој отац, тако што ме је доводио код себе, желео само мами да напакости. 

Било је дана када није имала шта да једе. Мајка их је научила да храну не траже, већ да се за њу сналазе.

- Срећна околност била је што се моја бака дружила са мајком певача Боре Спужића Кваке, чијој ћерки је била потребна помоћ око школских задатака. С обзиром на то да сам била одличан ђак, радо сам јој излазила у сусрет. Увек сам се најаваљивала у време ручка, знајући да ће ме позвати да са њима једем, што никада нисам одбијала. Мајка је била строга и поносна, није нам дозвољавала да тражимо. Ако смо били гладни, морали смо да се довијамо на разне начине не би ли се најели када бисмо некуда ишли - закључила је Зорица.