У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ НЕСТАНЕ ЈЕДАН ГРАД! За рађање трећег детета накнада до пунолетства
Мере за подстицање рађања, посебно идеја о новчаном стимулисању рађања троје деце, нешле су се међу предлозима током јавне расправе о Преднацрту Грађанског законика и изазвале највеће интересовање.
Према речима Ратомира Слијепчевића, секретара комисије за израду ГЗ оправдано се може очекивати да ће нова влада, средином ове године, формирати демографски фонд и тако реализовати своју уставну обавезу о подстицању рађања.
Слијепчевић у разовору за Новости, објашњава да је демографски дефицит од око 30.000 људи годишње забрињавајући и најактуелнији проблем у Србији.
Шанса за стан
Млађе породице с правом на месечну демографску накнаду моћи ће одмах да реше стамбено питање , обезбеђивањем исплате месечних рата стамбених кредита. То ће се, сматра Слијепчевић, позитивно одразити и на развој грађевинске и многобројних пратећих привредних делатности.
- То је питање бити или не бити. Будућност Србије је озбиљно угрожена. За два века уколико се не прекине и не преокрене тренд континуираног демографског дефицита, Србија ће буквално остати без становништва, јер се већ дуже време смањује број становника за величину једног просечног града. Зато се као императив поставља остваривање обавезе позитивног демографског развоја путем „пожељног“ наталитета.
Оптималан наталитет се добија рађањем троје или више деце, где је рађање троје деце друштвено пожељан наталитет. Сада у Србији има око 100.000 мајки с троје деце што је занемарљив процент у односу на укупан број жена. Међутим, само приближно половина њих имала би право на накнаду, јер имају малолетно треће дете. То право би се гасило с његовим пунолетством.
Идеју да уведе демографски фонд Комисија за израду ГЗ је први пут објавила 2011. године , када су предложене две варијанте уместо основног решења.
Према првој „погодности којима се подстиче рађање деце уређује се посебним прописима“, а према другој „мајка која роди троје деце има право на демографску накнаду до пунолетства трећег детета, у износу који за сваку годину утврђује Министарство финансија“.
- Било је неопходно да се законски разради уставна норма према којој је прописано да „Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе“. Србија је у протеклом веку доживела велики губитак свог драгоценог демографског потенцијала – каже Слијепчевић.
У жељи да реализује наведену уставну интенцију, Комисија за израду ГЗ је у Преднацрту, објављеном у мају прошле године предложила да мајка и дете уживају посебну заштиту државе, али и да су „држава и локална самоуправа дужне да финансијским, пореским, радноправним, стамбеним, економским, социјалним и другим мерама и активностима подстичу рађање деце“, као и да се „посебним прописима уређује подстицање рађања деце, нарочито формирањем (демографског) фонда за стимулисање пожељног наталитета у складу са могућностима буџета Републике“.
Стални пад
У Србији је према попису из 2011. године живело 7.186 милиона становника, од чега 1.351 у Београду. Очекивани животни век био је 75,23 године. Према проценама Републичког завода за статистику 2014. године, број становника пао је 7.131. Тренд пада траје од деведесетих. Године 1981. имали смо 7.729 милиона , деценију касније око 200.000 душа мање, а 2002. - 7.498 житеља мање.
Одлуком Владе формирао би се фонд који би се алиментирао, не само из буџета (планирањем годишњег износа), већ и из индивидуалних и колективних донација (из земље и дијаспоре), из прихода фондација, задужбина и добровољних прихода – племенитих доброчинитеља. Из тих прихода би се исплаћивала сваког месеца демографска накнада у случају рођења трећег детета до његовог пунолетства, без обзира а то да ли је мајка запослена или не, под условом да је српски држављанин с пребивалиштем у Србији. Остварено право на демографску накнаду би у суштини истовремено представљало приход и за мајке које имају више од троје деце, али само до пунолетства трећег детета.
Велики број абортуса
Уз ово, како каже Слијепчевић, идеално би било да се преполови број од око 30.000 абортуса годишње.
- Огромно богатство Србија би остварила када би наши сјајни математичари, златни спортисти, креативни информатичари, талентовани уметници и дуги млади људи допринели остваривању пожељног наталитета. Деца у вишечланим породицама, уз међусобну емоционалну подршку, задовољнија су, срећнија и успешнија, с већим осећајем солидарности и животног и професионалног самопоуздања. У тим породицама, према криминалистичким статистичким подацима има најмање малолетничке деликвенције. Зато подстицање посебно пожељног наталитета представља не само уставну , већ патриотску и моралну обавезу грађана Србије – каже Слијепчевић.
