УК КАО СФРЈ: Шта мртва држава може да научи једну која је (једва) жива?
Референдум у Уједињеном краљевству поделио је ову мултинационалну државу, а одсек за историју Универзитета у Шефилду тим поводом објавио је анализу о паралелама између Брегзита и Југославије уз подсећање да је крвопролићу у тој земљи претходио референдум.
Тог 23. јуна 2016. Уједињено краљевство решило је да изађе из ЕУ. Референдум о Брегзиту, као и сваки други референдум, за циљ је имао да дозволи људима да говоре и изнесу своје мишљење. Невоља је у томе што они нису били јединствени, те је сада главни разлог постојања мултинационалне државе нестао, каже се у тексту чији је аутор асистент на универзитету Шефилд Феђа Бурић.
Почетком 90-тих прошлог века, Југословени су се такође на референдуму изјашњавали желе ли да остану део једне другачије федерације, а резултат је, како се каже, био крвопролиће и распарчавање Југославије на међусобно посвађане, дисфункционалне мини-државе.
А фасцинатинг анд terrifying реад https://t.co/oq1tDEbAX9— Hannah Луцинда Smith (@hannahluci) July 1, 2016
Шта мртва држава може да научи једну која је (једва) жива, поставља се питање у анализи.
Уједињено Краљевство има много сличности са Југославијом. Попут Југославије, УК је компликована мултинационална држава која се изродила из оспораваног историјског пројекта који се често преплитао са империјалистичким пројектом земље која је заправо језгро мултинационалне државе.
ХОЋЕ У КАМЕРОНОВУ ФОТЕЉУ: Тереза Меј кандидат за лидера конзервативаца и премијера Велике Британије
А ипак, упркос точку историје, елите су успевале да с времена на време формирају неуредне, али трајне мултинационалне експерименте.
Компликовани компромиси су избачени, а историјски анимозитети постали су предвидиви и лакши за контролисање, ако не и потпуно закопани. Локална самовлада и аутономија етнички различитих региона био је "модус операнди" како у Југославији, тако и у Уједињеном краљевству.
Мањине које су биле заглављене у областима у којима њихове политичке жеље нису биле услишене, добиле су посебне погодности заузврат.
Елите у Југославији и УК нерадо су дозвољавале бујање било каквог националног идентитета који би заменио дубоко усађен осећај конститутивних јединица и креирале су уређења надајући се да ће временом Енглези, Ирци, Велшани и Шкоти почети да виде себе као Британце, као и да ће Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и муслимани постати Југословени.
ШКОТСКА ОДЛУЧНА: Жели дефинитивно да остане у Европској унији!
За Уједињено Краљевство, чланство у ЕУ одагнало је унутрашње деструктивне силе, преусмеривши њихов бес на Брисел. Што се тиче Југославије, хладни рат и специфични односи земље и са САД и са СССР блокирали су и укротили бујање национализма (барем за кратко) тако што је у први план истицан осећај поноса да једна тако мала земља (у светским оквирима) заузима тако велики простор на геополитичкој сцени света.
После пада Берлинског зида, срушила се и Југославија, а случај те земље пркоси теорији да је демократија сама по себи добра ствар, да доноси стабилност и да ослобађа људе.
У Југославији, 90-те године почеле су најосновнијом политичком мобилизацијом. Нове политичке партије никле су преко ноћи. Људи су демонстрирали, тражили најразличитије ствари, а референдуми су расписивани један за другим.
Нова будућност је обећавана, а земља је у тешком крвопролићу распарчана у дисфункционалне националне државе, каже се у тексту и констатује да је црни биланс био страшан: 100.000 мртвих, више од два милиона расељених, нове границе су уцртане, а будућност је већ била запрљана семеном мржње, поделе и национално обојене корупције .
ХВАЛА БРЕГЗИТУ: Помирење Русије и Турске нови политички земљотрес у Европи! (ФОТО)
Ако постоји лекција коју би Уједињено Краљевство могло да научи од Југославије, онда је то ова: референдуми су ужасна ствар.
Те инстант-вежбе директне демократије не само да нису у стању да реше егзистенцијална друштвена питања, већ на површину износе друштвене поделе које су претходно биле успешно каналисане у друштвено-политички дискурс (попут оног у УК), или су једноставно биле угушене репресијом (као у Југославији).
И како се наводи, баш због тога што се увек организују због питања која делују егзистенцијално, референдуми ремете читав поредак јер су неповратни, а за разлику од избора, губитничка страна не може да преусмери свој бес ка новим изборима, јер је ствар већ решена, и то заувек.
ЏАБЕ ИНТЕРНЕТ ПЕТИЦИЈЕ: Камерон одбацио могућност ДРУГОГ РЕФЕРЕНДУМА
После Брегзита, Уједињено краљевство се суочава са сличном почетном ситуацијом, каже се и додаје да се у великој мери, мањак националног консензуса претворио у питање живота и смрти за земљу.
Brexit triggers сурприсе емергинг маркет asset rally https://t.co/yIGJo3pxws pic.twitter.com/DQv6vOMkwO— Реутерс Топ News (@Reuters) July 1, 2016
Уједињено Краљевство ван ЕУ чини се потпуно предвидиво, баш као и крај БиХ ван Југославије. Шкоти се отцепљују, Северна Ирска тражи право на самоопредељење и након тога се припаја Републици Ирској, док се протестанти повлаче из политике, потпуно свесни да их је политички процес претворио у мањину.
Брегзит дебакл би требало да нас научи да референдуми често буду популистички алат који омогућава демагозима да користе политику озлојеђености на демократски начин. Наравно, референдуми су демократски. Али, такође могу бити и смртоносни, закључује се у анализи.