УКРАЈИНА УЖИВО 215. ДАН - Бан: Спровести меморандум о прекиду ватре што пре

20:16 - Бан је затражио од свих страна у украјинском конфликту да меморандум што пре спроведу, рекао је портпарол првог човека УН. Документ предвиђа да јединице и војне формације обе стране остану на позицијама према стању од 19. септембра, као и да се у року од 24 часа забрани примена свих врста оружја и вођења офанзивних борбених дејстава.

Меморандум предвиђа и повлачење оружја калибра више од 100 mm на растојање од најмање 15 километара са сваке стране. Задатак контроле спровођења постигнутих споразума поверен је ОЕБС, чији ће посматрачи бити постављени дуж читаве зоне прекида ватре.

Контакт група се, такође, договорила о наставку процеса размене ратних заробљеника.

19:23 - Бридлав не верује у примирје на истоку Украјине

Врховни командант НАТО за Европу, амерички генерал Филип Бридлав, рекао је данас да мало верује у двонедељно примирје између украјинске војске и проруских снага, сукобљених на истоку Украјине.

У обраћању новинарима у престоници Литваније Вилњусу, Бридлав је рекао да је споразум постигнут овог месеца "примирје само по називу" и додао да је ниво насиља, укључујући број артиљеријских паљби последњих неколико дана, исти као и пре прекида ватре.

Амерички генерал такође је изразио наду да ће споразум постигнут јуче, о формирању тампон-зоне између украјинске војске и проруских снага, довести до стабилизације ситуације.

Бридлав је допутовао у Вилњус, на састанак војних шефова НАТО-а, који су разговарали о више питања, укључујући ситуацију у Украјини и односе са Русијом, пренео је АП.

18:05 - Русија не одговора на санкције Запада

Русија не ради на новом пакету мера као одговор на санкције Запада уведене Москви због ситуације у Украјини, рекао је данас заменик премијера Аркадиј Дворкович.

"Не разматрамо санкције, то није приоритет", рекао је Дворкович. Сличну изјаву дао је и министар економије Алексеј Уљукајев, који је рекао да би пооштравање противмера било контрапродуктивно и додао да не очекује ни да ће Запад увести додатне санкције.

Уљукајев је оценио и да ће се последице санкција, које су тешко погодиле Русију, осећати и током 2016. и 2017. године.

"Треба да будемо спремни да реагујемо, не увођењем противмера, мислим да је то контрапродуктивно, већ подржавајући оне који су под санкцијама", поручио је Уљукајев у обраћању новинарима на маргинама економског самита у Сочију. Запад је пооштрио санкције Русији због, како тврди, наоружавања проруских снага у Украјини, пошто је Москва је већ одговорила на раније санкције, стопирањем увоза многих прехрамбених производа.

Влада је разматрала могућност увођења додатних мера које би се тицале ваздухопловства, бродоградње, аутомобилске и других грана индустрије, које би могле да обухвате рестрикције на увоз аутомобила или неких врста одеће. Председник Русије Владимир Путин, рекао је у четвртак да циљ руских санкција није кажњавање западних земаља, већ да јето изазов за земљу да ојача своју економију.

17:03 - Медведев: Санкције не могу трајати вечно

Западне санкције ће се пре или касније завршити, саопштио је премијер РФ Дмитриј Медведев.

Он је, такође, упозорио европске партнере, да њихов садашњи економски удео могу врло лако заузети партнери из Азије. И онда неће моћи да се врате на руско тржиште, закључио је Медведев.

16:00 - Погођена фабрика муниције и експлозива у Доњецку

Снажна експлозија уништила је фабрику муниције у украјинском граду Доњецку, пошто је на њу пала граната.

Становници Доњецка рано јутрос зачули су снажну експлозију, после које се над фабриком уздигао велики облак белог дима. Заменик председавајућег градске скупштине Иван Проходко, рекао је за украјинску телевизију 112 да је граната директно погодила постројење, односно један његов део у којем је било експлозива, што је изазвало још једну експлозију.

Проходко је додао да, на срећу главно постројење, у којем се налази 2,5 тона експлозива, није погођено. Он је додао да, иако је експлозија изазвала значајну штету, у њој нема повређених.

Ово постројење, које се користи за производњу експлозива и муниције и демонтирање мина, у тренутку напада није радило и у њему није било никога. Осим тога, фабрика се, баш из безбедносних разлога, налази далеко од стамбених квартова.

За сада нема прецизних података којим је оружјем погођена фабрика, али се нагађа да је можда реч о тактичкој ракети "троика-У", коју је лансирала украјинска војска

15:30 - Две јаке експлозије у Доњецку

Претпоставља се да је извршен ракетни напад на Доњецк, две јаке експлозије су одјекнуле у близини трга Слободе.

Подигао се дим у облику печурке. Раније су у градском већу саопштили да је прошла ноћ била релативно мирна. С времена на време се чула ртазмена ватре.

15:00 - Преговори у Минску: прекид ватре, размена заробљеника

Одлучено је да војне јединице остану на позицијама које су заузимале 19. септембра, и да се забране офанзиве и коришћење свих врсти оружја. Меморандум предвиђа такође повлачење оружја калибра преко 100 mm на најмање 15 км са сваке стране и забрану постављања тешког оружја и војне технике у близини насеља“.

На тај начин ће бити створена зона безбедности од 30 км. Такође је договорено деминирање минских поља. Над зоном безбедности су забрањени летови војне авијације и страних летелица. ОЕБС има задатак да контролише да ли се стране придржавају договореног. Кучма је рекао да је у Минску донета одлука да се у зони обуставе ватре у року од једног дана пошаље мисија ОЕБС-а од 500 људи и да се са обе стране повуку стране војне јединице, што ће такође контролисати ОЕБС.

14:00 - НАТО скуп о безбедности у области Балтика

Највиши војни званичници НАТО састали су се данас у Виљнусу на скупу посвећеном регионалној безбедности и односима Алијансе са Русијом.

Неколико сати пре почетка данашњег састанка НАТО, у Минску је потписан прекид ватре између сепаратиста и Кијева. Меморандум је потписан ноћас после седмочасовних преговора у главном граду Белорусије, на 200 километара од Виљнуса. Он предвиђа прекид употребе оружја и да две стране повуку тешку артиљерију 15 километара од "линије контакта", рекао је изасланик Кијева, бивши председник Леонид Кучма.

Начелници генералштабова 28 земаља чланица НАТО размотриће будуће односе између Русије и НАТО, изјавио је дански генерал Кнуд Бартелс, који председава састанком Војног комитета, највише војне инстанце НАТО.

Разговори у Виљнусу односиће се на мисију НАТО у Авганистану и ситуацији на Блиском истоку и притисак екстремистичке групе Исламска држава, рекао је генерал Бартелс. На самиту Алијансе у Њупорту почетком месеца НАТО је најавио да ће имати стално присутво у региону, посебно захваљујући снагама за брзо деловање које могу да се распореде за неколико дана.

Литвански министар одбране Јонас Витаутас Зукаса, објавио је јуче отварање регионалних команднихконтролних центара у четири или пет земаља, укључујући Литванију, летонију, Естонију, Пољску или Румунију. У сваком од центара било би запослено по око 120 војника, који би били одговорни за мултинационални батаљон када се други савезници придруже америчке снаге које су већ распоређене у источној Европи, рекао је он. Током састанка у Виљнусу земље чланице НАТО треба да објаве своје доприносе.

Пољска и балтичке земље страхују за своју безбедност од када је Русија припојила Крим у марту и због подршке Москве побуњеницима на истоку Укрјаине, што Москва пориче.

12:53 - НАТО преиспитује односе са Русијом

Начелници генералштабова земаља чланица НАТО окупили су се данас у главном граду Литваније, а једна од главних тема је преиспитивање односа са Русијом.

“Будући односи са Русијом заузимају централно место у данашњој дискусији”, рекао је дански генерал Кнуд Бартелс, шеф војног комитета НАТО.

Састанак у Виљнусу одвија се након што је НАТО на недавном самиту у Велсу усвојио Акциони план о борбеној готовости, који предвиђа видљивије присуство трупа на источним ободима Алијансе.

Сем тога, генерали ће разматрати и ситуацију у Украјини након што су украјинске снаге и проруски сепаратисти склопили договор о примирју.

НАТО је након избијања украјинске кризе замрзао односе са Русијом, осим на нивоу амбасадора, због подрске Москве проруским снагама. Осим о Украјини и Русији, генерали ће размотрити и о Сирији, као и о току планског повлачења НАТО из Авганистана, које треба да се заврши до краја године.

12:00 -  Погинуо руски граничар

Руски граничар на државној граници са Украјином, нагазивши на експлозивну направу, погинуо је у Ростовској области.

Информацију је саопштила прес-служба ФСБ Русије. У служби нису прецизирали да ли се ради о муницији која се користи у току борбених дејстава у Украјини. У току је провера. Раније је више пута саопштавано да гранате са украјинске територије падају на руску страну и да има жртава међу цивилима.

11:07 - Русија предлаже место специјалног представника УН

Русија је предложила генералном секретару УН Бан Ки Муну да се отвори место специјалног представника за истрагу авионске несреће у Украјини, као и да се на место несреће пошаље специјална мисија.

То је изјавио амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин. Он је рекао да Русија има питања око истраге пада авиона и намерава да их пошаље комисији која проучава околности несреће.

Малезијски Боинг је 17. јула пао у Доњецкој области. Сви путници и чланови посаде су погинули.

07:42 - Руски конвој стигао у Доњецк

Трећи конвој руске хуманитарне помоћи Украјини је стигао у Доњецк. Конвој који се састоји од око 200 возила превози две хиљаде тона житарица, конзервиране хране, генератора, лекова, топле одеће и флаширане воде.

Према изјавама са руске стране, Украјинцима је понуђено да на граници провере садржај који се уноси на територију њихове земље, али су они одбили без изношења конкретног разлога. Приликом ранијих испорука хуманитарне помоћи, Украјинци су оптуживали Русију за инвазију.

06:16 - У Минску потписан меморандум о спровођењу прекида ватре

Чланице Контакт групе за Украјину потписале су Меморандум о спровођењу режима прекида ватре у источној Украјини, којим ће између украјинских и проруских снага бити успостављена тампон зона од 30 километара.

"Меморандум предвиђа повлачење оружја калибра већег од 100 mm на растојање од најмање 15 километара са сваке стране", изјавио је бивши украјински председник, Леонид Кучма.

"У року од 24 сата од тренутка усвајања датог меморандума повлачење оружја калибра већег од 100 mm од линије раздвајанаја на растојање од најмање 15 километара са сваке стране, као и из насељених места, што даје могућност да се створи зона прекида примене оружја ширине најмање 30 километара - зона безбедности", гласи четврта од девет тачка меморандума.

Кучма је после шесточасовних разговора рекао да меморандум предвиђа да се "прекид ватре сматра општим", да "јединице и војне формације страна остану на позицијама према стању од 19. септембра, као и да се у року од 24 часа забрани примена свих врста оружја и вођење офанзивних борбених дејстава".

У документу се такође говори о "забрани постављања нових минско-експлозивних препрека и забрани лета борбене авијације, укључујући беспилотне комплексе, изузев уређаја ОЕБС-а". Предвиђа се и "забрана размештања тешког наоружања и војне технике у зони насељених места". Кучма је такође рекао да је последњом тачком меморандума договорено повлачње "свих страних плаћеника, како са једне, тако и са друге стране".

Задатак контроле спровођења постигнутих споразума поверен је ОЕБС-у чији ће посматрачи бити постављени дуж читаве зоне прекида ватре. Контакт група се такође договорила о наставку процеса размене ратних заробљеника. За спровођење договореног дат је рок од 24 сата.

01:30 - У гранатирању оштећена "Донбас арена" у Доњецку

Начелници генералштабова земаља чланица НАТО окупили су се данас у главном граду Литваније, а једна од главних тема је преиспитивање односа са Русијом.

“Будући односи са Русијом заузимају централно место у данашњој дискусији”, рекао је дански генерал Кнуд Бартелс, шеф војног комитета НАТО, а преноси АФП.

Састанак у Виљнусу одвија се након што је НАТО на недавном самиту у Велсу усвојио Акциони план о борбеној готовости, који предвиђа видљивије присуство трупа на источним ободима Алијансе.

Сем тога, генерали ће разматрати и ситуацију у Украјини након што су украјинске снаге и проруски сепаратисти склопили договор о примирју.

НАТО је након избијања украјинске кризе замрзао односе са Русијом, осим на нивоу амбасадора, због подрске Москве проруским снагама. Осим о Украјини и Русији, генерали ће размотрити и о Сирији, као и о току планског повлачења НАТО из Авганистана, које треба да се заврши до краја године.