УПОЗНАЈМО СРБИЈУ: Љубавник Ане Карењине погинуо на југу Србије (ФОТО, ВИДЕО)

Баш у овом малом, бајковитом месту погинуо је пуковник Рајевски који је Толстоју послужио за стварање лика Вронског у непревазиђеној љубавној причи о "Ани Карењиној". На крају пута, у зеленим брдима Јастрепца, усред липове шуме, налази се прелепа црква у руском стилу. Иза ње је јарак који је дели од ораница, шљивика и воћњака Поморавља.

Када стојите у порти цркве лако можете да зароните у прошлост. Окренете се око себе неколико пута, па вам се причини да ка вама јаше руски козак, а да вас гледа неко румено дете округлих образа скривено иза дрвета. Идила својствена свему што је руско, рекли би русофили. Мир својствен православним храмовима, рекли би верници. Нешто надчовечански, рекли би туристи који и случајно кроче  у причу о заљубљеној Рускињи и младом Вронском, тј. Рајевском.

Баш ту, на том месту на коме сад стоји црква, месту на коме уживају и верници и радознали посетиоци, ту се водио тежак рат. Горело је село тог августа 1876. године, када су Турци ударили на српске положаје, са петнаест пута више војника и модернијим наоружањем. Србима су ту и тада помагали добровољци из Европе, али су Руси били најмногобројнији. Водио их је генерал Черњајев, а међу њима је, у првим борбеним редовима, био 37-годишњи пуковник Николај Рајевски.

На брду на коме сада поносно стоји црква Свете Тројице погинуло је хиљаде бораца – са обе зараћене стране. Погинуо је и сам Николај Рајевски који је у то време многима био непознат, убио га је гелер. Ускоро, међутим, "васкрсава" и стиче светску славу, пише srbijuvolimo.rs. Две године по погибији он постаје Алексеј Вронски у Толстојевом роману. Тако је овај војник, и као Николај и као Алексеј, обележио српску историју 19. века и утиснуо Србију у важне странице светске књижевности.

Његово срце и даље куца у Србији

Иако је погинуо на месту на коме је данас ова спомен-црква, војници су га сахранили у цркви Свети Роман, која се налази недалеко одатле. Ана Михајловна, Николајева мајка, пренела је синовљеве остатке у Русију, а од њих се опростила Србија – и то уз највеће војне почасти, а церемонији је присуствовао и сам кнез Милан Обреновић. Ипак, кружи легенда да је у Србији остало срце Николаја Рајевског, хероја који је погинуо за слободу братског народа.

Цркву је подигла грофица Марија Рајевска, супруга Николајевог брата Михаила, 1903. године, а земљиште на коме је црква изграђена, од сељака је купила српска краљица Наталија Обреновић. Грофица Рајевска тада је даровала и новац за изградњу цркве која се налази у дворишту испред цркве. Липе су, такође, дошле из далеке Русије, како би срце сина породице Рајевски подсећале на родни крај.