УПРКОС ПРИТИСЦИМА: Србија најстабилнија држава у региону
Земље региона суочене су са низом унутрашњих проблема, што утиче и на Србију, тренутно политички најстабилнију земљу Западног Балкана, али тај утицај, примећују, није толики да би то могао изазвати озбиљнију дестабилизацију.
Они, међутим, указују да је у сагледавању регионалних прилике незаобилазан и утицај спољног фактора.
Директор центра за регионализам Александар Попов рекао је да је ситуација у региону данас најлошија од почетка нормализације односа 2000. године јер су пропуштене прилике да се уклони терет који је остао још од распада Југославије, иако су се мењали режими.
Отворена питања
Попов је навео да је међу државама у региону отворен велики број питања, између осталог и питање суочавања с прошлошћу, због чега стално избијјау варничења на релацији Београд Сарајево или Београд-Загреб, а она могу да изазову турбунелнције. Остала су, додаје, и отворена питања граница, несталих, процесуирања ратних злочина...
"Односи у региону су веома нестабилни, будући да постоји много кризних подручја, међу којима је и питање Косова, које може да буде узрок нестабилности. БиХ је незавршена прича, у Македонији постоје велике политичке напетости", навео је Попов, додајући да је односе у регону додатно закомпликовала избегличка криза".
Ово тим пре, како каже, што Брисел није имао прави одговор на то питање кад је дошло до варничења са Хрватском, Мађарском.
"То не може да не остави трага и биће потребно још времена да се ти односи доведу у нормалу", оценио је он.
Значај Берлинског процеса
Попов каже да је добро што је у Србији унутрашња ситуација релативно стабилна, али није добро што постоје кризне тацке у региону.
"Те кризе не угожавају директно стабилност Србије, али није добро да имамо те кризе, јер не можемо ни ми да будемо потпуно спокојни," додао је он.
Према његовим речима, неку наду је отворио Берлински процес где се ишло на то да се политички антагонизми превазиђу сарадњом у инфраструктури и приведним областима и покренута је иниицјатива за решавање отворених питања, али то често, примећује, остаје само на папиру.
Упитан постоји ли спољни фактор, Попов каже да је он увек присутан те да се увек може убројати ЕУ која, наводи, може да делује позитивно, али својом пасивношћу може да доведе до тога да негативни процеси оду даље него што би требало.
И азилантска криза је последица спољног фактора, америчког деловања на Блиском Истоку, наводи Попов и додаје:
"Постоји и надметање, нека нова врста хладног рата између Русије Европе и Америке које такође има последице и на регион".
