УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ: Данас је Свети Сава - школска слава!

Школски празник Свети Сава обележава се у знак сећања на великог српског просветитеља и утемељивача образовања, првог српског архиепископа, законописца. Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима. У школе је, после више деценија паузе након Другог светског рата, поново враћена 1989. године. Растко Немањић је у Никеји 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Свети Сава је био први српски архиепископ и светитељ. Био је најмлађи од тројице синова великог жупана Стефана Немање. Крштено име му је било Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Иако су му родитељи наменили да буде владар, Сава се је успротивио њиховој жељи и замонашио се на светој гори. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. Свети Сава је написао Типик по коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.

У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела "Номоканон"  и "Синодик православља" постала су правни и духовни стубови српске државности. Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве. Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан Паша 1594. године на Врачару. На том месту налази се се спомен храм посвећен Светом Сави.