СЛОБОДА ЗА ШЕШЕЉА: Није крив ни по једној тачки оптужнице!

11.25 - Војислав Шешељ ослобођен је по свих 9 тачака оптужнице

 - Веће под тачком 1. злочин против човечности проглашава да Војислав Шешељ није крив, под тачком 4. убиство није крив, тачка 8. мучење није крив, тачка 9. окрутно поступање није крив, 10. депортација није крив, 11. нехумана дела није крив, 12. безобзирно разарање градова, насеља, села и пустошење није крив, 13. оштећење верских и образовних објеката није крив, 14. пљачкање јавне или приватне имовине није крив - навео је Антоанети.

11.11 - Нема доказа о удруженом злочиначком подухвату, није крив за Хртковце и Вуковар

Тужилаштво није успело да докаже постојање удруженог злочиначког подухвата.

Шешељ није крив за физичко почињавање прогона. Веће једногласно одбацује одговорност за депортацију, премештање, злочина против човечности наведених у оптужници - саопштило је Веће.

 - Мотиви у Хртковцима били пре свега личне природе и потреба да се обезбеди смештај Србима који су остали без крова на глави. Из говора Шешеља не може да се закључи да је учествовао директно у размени кућа, а што је приказано као главно средство за протеривање Хрвата - навео је судија.

11.03 - Велика Србија није криминални већ политички пројекат

Веће је навело да не постоји повезаност са регрутовањем и слањем доборовољаца ради чињења злочина, већ само ради подршке ратним напорима.

 - Пројекат Велике Србије који заговара Шешељ је политичке, а не криминалне природе. Контекст рата даје солидно оправдање коришћењу доборовољаца у заштити српског народа. Шешељ им није био хијерархијски надређен", навео је преседавајући.

10.57 - Шешељ ослобођен оптужби за убиства, окрутна поступања, мучења и пљачке

Веће је оценило да тужилац није изнео довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Реки, окрутно поступање на Овчари, окрутно поступање у складишту Велепромет, мучења у касарни у Вугошћу и у општини Невесиње, као ни за пљачке у околини Вуковара. Такође је закључено да није крив за пустошење села и градова.

10.50 - Нема доказа за злочине против човечности

Што се тиче оптужбе за злочине против човечности, тужилаштво није успело да докаже сумње да су на територији општина Вуковар, Зворник, Сарајево, Мостар и Невесиње мета били цивили, рекао је Антоанети.

 - Сукоби су постојали и цивили су гинули, али није доказано да су билиу масовно на мети. Тужилац није уверио суд да је постојала веза између сукоба у Хрватској и БиХ - рекао је преседавајући.

10.42 - Не може се доказати да је Шешељ био у вези са паравојним јединицама

Нема довољно доказа да се закључи да је Шешељ био повезан да Арканом, јединицом Карађорђе. Нема доказа о вези Шешеља и групе из Лознице и јединице Српске гарде, а од Жутих оса се дистанцирао након убистава у Зворнику.

Веће није успело да га доведе у везу са јединицом Бели орлови, одредом Душан Силни, Црвеним береткама,   Групом из Лознице, јединицом Карађорђе, Српском гардом итд..

10.35 - Веће објашњава контекст у којем су се догодили злочини

Веће објашњава контекст у којем су се догодили злочини и прави осврт на биографију оптуженог и идеологију коју заступа, као и структуру странке на чијем је челу.

Веће објашњава да је спровело детаљну истрагу о "Шешељевцима" да их не би мешало са "четницима".

10.27 - Шешељева одбрана: Добровољци нису били под мојом командом, војвода није војна титула

Шешељ тврдио да његови добровољци нису били под његовом контролом, већ под контролом ЈНА и ВРС, који су имали своју команду.

Он је себе и Србе приказао као жртве агресије Хрвата и Муслимана, а тврди и да су и једни други покренули проитив уставно отцепљење из СФРЈ.

 - Организовање добровољаца било је легитимна одбрана Срба, који су били озбилно угрожени -  каже Веће.

10.23 - Антонети: Постоји непрецизност у тврдњама тужиоца

 - Стиче се утисак да наводни циљ  Шешељевог злочиначког поодухвата варира у зависности од текста. Тужилац прави разлику између кривичних дела које је оптужени физички починио и других која су почињена у оквиру злочиначких подухвата. Тај став је убрзо промењен, па је Шешељ постао вођа злочиначких подухвата у свим кривичним делима -  рекао је судија Антонети и додао да је тужилаштво већ упозорено због праксе "гурања свега у исти кош"

 - Тиме је нарушен поступак и компромитовала ефикасност одбране Војислава Шешеља -  навео је председавајући.

10.16 - Оспоравао легалност суда и тврдио да је поступак политичке природе

 - Шешељ се по свим тачкама оптужнице изјаснио да није крив и бранио се сам, без помоћи браниоца. Није позивао сведоке нити предочавао доказе о својој одбрани, а оспоравао је легалност овог суда и тврдио да је поступак који се води против њетга политичке природе - рекао је преседавајући.

10.13 - Распиривање мржње и регрутовање добровољаца главна улога Шешеља

 - Главна улога Војислава Шешеља била је распаривања мржње и регрутовање добровољаца који су слати на терен, па интегрисани у српске снаге, које су деловале у БиХ и Хрватској - саопштило је Веће.

10.07 - Пресуда на више од 100 страна

 - Закључци већа не настоје да дефинитивно утврде све догађаје или попишу историјат сукоба. Улога Већа ограничена је на давање правне одлуке, а пресуда је резултат онога што је утврђено на основу изнетих доказа, којих је било око 1.400, док је сведока било укупно 99. Пресуда броји нешто више од 100 страна уз 2 прилога и мишљења судија -навео је председавајући.

10:00 - Почело изрицање пресуде 

Почело је изрицање пресуде у Хашком трибуналу.

09.20 - Ево за  шта Војислава Шешеља терети оптужница

Оптужница против Шешеља садржи девет тачака и терети га за злочине против човечности, прогон несрпског становништва на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање, затим за кршење закона и обичаја рата: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне и приватне имовине. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

09.00 - За шта би могао да буде ослобођен

Преседавајући судија Жан-Клод Антонети  је 2011. године изнео мишљење да би лидера радикала требало ослободити по шест од девет тачака оптужнице, међутим судије Фредерик Хархоф и Флавија Латанци, већином гласова, одлучиле су да је Тужилаштво успешно доказало везу између Шешељевог јавног деловања и "злочина које су починили припадници Српског четничког покрета".

Антонети је сматрао да би Шешеља, услед недостатка доказа, требало ослободити оптужби за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Са друге стране, сматрао је да је било довољно доказа о одговорности оптуженог за прогон и депортације.