Валентина Терјешкова (1937)
У својој давдесет шестој години ушла је у светску историју на велика врата. Јуна 1963. године провела је два дана, 22 сата и 50 минута у васиони и превалила космосом скоро два милиона километара. Само четири године пре него што ће ући у велики свемирски брод и отиснути се у орбиту, први пут је села у авион, а када је ушла у њега одлучила је да више никада из њега не изађе.
Прва и најславнија жена космонаут скромно је живела у провинцијском градићу Масленикову заједно са мајком и старијом сестром јер јој је отац погинуо у Другом светском рату, не слутећи да ће постати једна од најчувенијих жена на свету.
Као млада брзо се осамосталила и запослила у фабрици гума, а касније у текстилној индустрији.
Кућа њене породице налазила се близу пруге и као мала стално је маштала како ће када порасте бити машиновођа. Судбина јој је, међутим, наменила нешто сасвим друго, што ни у најлуђим сновима није могла да замисли. У време њеног детињства далеки космос и небеске висине, биле су човечанству недоступне, ако и вековима раније. Човек је правио тек прве кораке према космичком бескрају.
На наговор једне другарице уписала се у месни аероклуб и падобранску школу. Први скок извела је 1959. године, а скочила је 125 пута. Тада је имала двадесет две године и заљубила се у висине које ће ускоро постати њен животни позив.
Ушавшу у екипу астронаута, ако прва жена која ће летети у космос, Валентина је била пресрећна. Приликом напорних припрема најтеже су јој биле телесне вежбе, док је "бестежинско стање" било много лакше.
Вративши се на Земљу, после космичког лета који је трајао два дана, 22 сата и 50 минута, када је васионом путовала скоро два милиона километара, а тај лет је започет 16. јуна 1963. године, Валентина је том приликом рекла новинарима да су космонаути привилеговани и да једини имају ту срећу да виде како изгледа наша дивна планета. Градове је упоредила са звездама и рекла да свако море има своју боју.
После овог космичког лета, Валентина је добила силна одликовања и признања, стекла светску славу и поштовање. Многе земље света желеле су да је угосте, а међу првима ју је примила енглеска краљица Елизабета. Боравила је неколико пута и у Југославији.
Године 1963. када је извела овај далеко познати лет, удала се за Андријана Николајевича, такође астронаута са којим има ћерку Јелену, која је постала лекар а на рођењу су је прозвали "васионска беба". Шест година после овог историјског лета, Валентина је као и сви космонаути добила надимак Соко, одбранила је дипломски рад на ваздухопловној академији "Жуковски" и стекла титулу инжињера.
Валентина се активно бавила политиком, а шалећи се једном приликом о томе ко је газда у кући рекла је је да је она у армији потпуковник, али је у кући генерал.
Погледајте и: Мерлин Монро
Брижит Бардо
