ВЕЛИКА ПОБЕДА! Ево шта је наша дипломатија на челу са Александром Вучићем данас сачувала у Паризу
Гласањем у Паризу Влада Србије на челу са премијером Александром Вучићем однела је још једну велику дипломатску победу - Косово није примљено у УНЕСКО!
Предлог да Косово буде примљен у Унеско није прошао на Генералној конференцији у Паризу, а ЗА су гласале 92 државе, 50 је било ПРОТИВ, а уздржане 22 земље. За усвајање предлога била је потребна двотрећинска већина.
Амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић рекао је пре гласања да је неизвесно да ли ће се Генерална конференција позитивно изјаснити о захтеву Србије, док је шеф српске дипломатије Ивица Дачић у среду у Паризу апеловао на одлагање расправе и упозорио да се не сме дозволити да Унеско буде политизован или злоупотребљен.
На Листи светске баштине Унеска налазе се српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка, а реч је о културним добрима на територији Косова и Метохије.
Она се на листи налазе под обједињеним називом “Средњовековни споменици на Косову и Метохији” и представљају врхунац византијско-романичке културе, са јединственим стилом фреско-сликарства, који се развио на простору Балкана између 13. и 17. века.
Од 2006. уписани су и на Унеско Листу светске баштине у опасности, због нестабилне безбедносне ситуације која влада у тој покрајини. Након НАТО бомбардовања Југославије 1999. албански екстремисти су уништили или тешко оштетили преко 100 православних цркава и манастира.
Поједини српски православни манастири успевају да се одрже само захваљујући храбрости и пожртвовању монаха и војној заштити међународних мировних снага. Посета манастирима могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.
Манастир Дечани се налази 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија. Уписан је у Листу светске културне баштине УНЕСЦО-а од 2004. А од 2006. је и наУНЕСЦО Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а, а посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.
Манастир је подигнут у првој половини 14. века од стране Стефана Уроша ИИИ Дечанског и његовог сина Душана који је наставио радове након очеве смрти. Дечани представљају највећу црквену грађевину средњовековне Србије, а манастир је познат је и под називом Високи Дечани.
Зидно сликарство скоро у потпуности сачувано и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена из историје хришћанства. Посебно је занимљив низ портрета чланова династије Немањић. Дечани су једна од ретких српских средњовековних цркава у којима је потпуно сачуван првобитни камени иконостас као и велики број икона из 14. века.
Значајна је и дечанска ризница која је најбогатија у целом српству и броји преко 60 икона. Ту су и стари рукописи, велики број књига и црквени предмети од непроцењиве уметничке и културне вредности који представљају највећу атракцију овог комплекса.
Пећка патријаршија се налази на улазу у Руговску клисуру и обухвата четири цркве које данас чине јединствену грађевину. Најстарија је црква Св. апостола којој су касније, у размаку од 10 година додате нове цркве: са северне стране црква Св. Димитрија, а са јужне Богородичина црква и уз њу мала црква Св. Николе. Са западне стране подигнута је припрата. Црква Св. Димитрија.
На зидовима цркава може се сагледати читава историја стилова средњовековног зидног сликарства. Најстарије фреске се налазе у поткуполном простору цркве Св. Апостола (13. век).
У цркви Св. Димитрија смештена је манастирска ризница, са бројним иконама, рукописним књигама и кујунџијским предметима. У унутрашњости цркава сачувани су мермерни саркофази са моштима пећких архиепископа и патријарха, који због скулпторских украса представљају вредна уметничка дела.
Некадашња катедрална црква, Богородица Љевишка је најзнаменитија средњовековна грађевина у Призрену. Обновио ју је краљ Милутин на остацима цркве из 13. века.
Суштину уметничке заоставштине ове цркве чине два слоја фресака. Први слој је са почетка 13. века и састоји се од три фреске (Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица са Христом Хранитељем). Аутори другог слоја припадају групи талентованих сликара на челу са Астрапом, а међу фрескама се издвајају портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине.
Манастир Грачаница је један од најлепших споменика српске средњовековне уметности. Налази се у истоименом селу, 9 км југоисточно од Приштине. Од средњовековног манастирског комплекса очувана је само црква посвећена Благовештењу. Подигнута је1321. године, као задужбина краља Милутина.
Грачаницу осликали су грчки мајстори из Солуна, Фреске су длично су очуване и припадају наративном сликарству, карактеристичном за српску и византијску уметност прве половине 14. века. У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана генеолошка лоза династије Немањића, са 16 портрета, а на улазу у цркву налазе се портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде. Њене, на слици оштећене очи, инспирисале су песника Милана Ракића да напише једну од најлепших песама новије српске књижевности.