Велике шахисткиње Полгар од рођења биле део експеримента њиховог оца
Ласло Полгар отац сестара Полгар, јавно је изјавио да ће његова деца, која су тек требала да се роде, постати светски шампиони, и доказао да је у праву. Његове ћерке су постале ненадмашни шампиони у шаху.
Ласло Полагар, из мађарског градића Ђенђеша, спровео је експеримент над својом децом не би ли доказао да успех може бити производ дуготрајног рада и вежбе, а не талента.
Полгар, образовни психолог, био је један од заговорника примене теорије експертизе и сматрао је да овакве идеје могу да измене образовни систем, иако му је један локални политичар рекао да иде код психијатра да га „излечи од заблуда“.
Полгар је одлучио да своје идеје испроба ни мање ни више него на својој рођеној деци! Своју супруга Клару, пореклом из Украјине, упознао је путем, тада популарног, дописивања писмима и на његову срећу, она га је касније подржала у експерименту.
„Као и многи у то доба, мислила сам да је луд. Али смо се договорили да се видимо“, рекла је Клара.
Жужана, њихово прво дете, рођена је 19. априла 1969. године.
Полгар је одлучио да своју ћерку од малена учи да игра шах. Изабрао је шах, јер се у шаху могу објективно проценити постигнућа.
„Када бих обучавао дете да буде уметник или романописац, људи би могли да расправљају да ли је светска класа или није. Шах има објективни систем оцењивања заснован на учинку, тако да ништа није могло да се доведе у сумњу.“
И Жужану је школовао код куће, а шаху је посветио много сати дневно чак и пре њеног четвртог рођендана. Урадио је то весело, и правио представу од ове игре, па се временом Жужана и сама заинтересовала. До петог рођендана, већ је стотине сати провела вежбајући и посвећујући се шаху.
Већ са осам година Жужана је победила на такмичењу, што је више фасцинирало ондашњи свет.
После ње, родиле су се још две кћери – Софија и Јудит.
Чезнуле су да се и оне укључе у игру, али Полгар није хтео да крену прерано. Уместо тога им је у мајушне ручице стављао фигуре да осете текстуру и облике. Тек када су напуниле пет година, кренуо је са њиховом обуком.
Десило се нешто изузетно: Све три кћери су постале шампиони у шаху. Жужана је до краја каријере освојила светски шампионат за жене четири пута и пет шаховских олимпијада и остала једина особа у историји, било мушка, било женска, која је освојила Троструку круну (брзи, блиц и класични светски шампионат).
Софија је однела победе у партијама против многих највећих шахиста, укључујући и Александра Черњина, Семјона Палатника и Јурија Разувајева.
„Шансе да победи против тако моћних противника мора да су милијарду према један“, рекао је један шаховски експерт. Ирски шахиста Кевин О’Конел је оценио њену игру као пет највећих партија које је неко одиграо, био он мушко или женско.
Јудит је је светска шахисткиња број један већ више од десет година ако се изузме кратак период када је испала са листе због неактивности када је родила првог сина 2004. године (да би је на врху листе сменила старија сестра Жужана).
Такође, обратите пажњу на реакцију јавности на успех девојака. Када је Жужана победила на локалном такмичењу са пет година, сви присутни су били уверени да је то последица јединственог талента. Локалне новине су је описале као чудо од детета, а Полгар се сећа да су му други родитељи честитали на фасцинантном таленту његове кћери.
„Да су само видели веома спори напредак, побољшање које долази миц по миц, не би тек тако лако назвали Жужану чудом од детета“, каже Полгар.
Две године након што је Жужана Полгар постала први велемајстор, њеном оцу Ласлу су понудили нови изазов. Јоп ван Остером, холандски милијардер и шаховски спонзор, покушао је да га увери да усвоји три дечака из земаља у развоју да види може ли да понови резултате које је остварио са трима кћерима.
Полгар је хтео да прихвати изазов, али га је спречила Клара, његова иначе смирена супруга, немајући енергије да проживљава експеримент поново, преносе Dnevne.rs.
Полгар се ипак жали да људи и даље не верују у моћ вежбе.
„Кажу да је случајност како је човек који је кренуо да докаже практичну теорију изузетних постигнућа користећи шах, ето, баш некако, добио три најталентованије шахисткиње у историји. Можда неки људи једноставно не желе да верују у моћ вежбе.“