Вера је попут ватре? ДА БИ СВЕТЛЕЛА ПОТРЕБАН ЈОЈ ЈЕ МРАК
Да ли је истинита тврдња да су религиозније земље мање иновативне од оних у којима вера није на високом месту?
Религиозније државе имају тенденцију да буду мање иновативне, твде стручњаци Националног бироа за економска истраживања Америке у студији објављеној током прошлог месеца.
Међутим, аутори студије не тврде да имају доказе да религиозност узрокује дефицит у иновацијама, али износе хипотезу да теократски модели власти, у којима су политички лидери под снажним утицајем верских институција, представљају плован канал за утицај антинаучних ставова на јавну политику.
Као релевантан пример се наводи забрана штампања у Османском царству, као и крајње контровезна одлука бившег америчког председника Џорџа В. Буша да ограничи државно финансирање истраживања матичних ћелија.
Све ово наведено је у студији под називом "Забрањено воће: Политичка економија науке, религије и развоја", коју нам преноси часопис Економист.
Ипак, постојање САД доводи у питање ову теорију, узимајући у обзир да петина светског бруто друштвеног производа потиче из земље која је у исто време и религиозна и иновативна.
У случају да прихватимо да религиозност утиче на то да иновација буде мање, то не мора нужно значити да је она лоша за економски развој. Наиме, морамо имати у виду и позитивна својства која религија са собом носи, као што је друштвена кохезија, а за коју се са правом може рећи да је битнија од негативних дејстава.
