ВЕСИЋ: Никада нико није постао велики политичар на лаким темама и на додворавању бирачима
Градски менаџер Горан Весић одржао је данас предавање на Факултету политичких наука на тему „Креирање политике града и учешће грађана”. Предавању су присуствовали чланица Градског већа Тања Поповић, секретарка Скупштине града Соња Подунавац, декан ФПН-а Драган Симић, професор Славиша Орловић, студенти и сарадници факултета.
Весић је поручио студентима да уколико желе да буду успешни политичари, морају остварити политички програм јер су то обећања.
- То не значи да политички програм не може да се мења зависно од промене ситуације, али он представља ваша обећања бирачима. У земљама које немају дугу демократску традицију, каква је наша, често се дешава да политичари не размишљају о политичком програму. Дају олако обећања у кампањама за које мисле да ће се свидети бирачима, рачунајући на кратко памћење народа, а потом спроводе програм који је последица тренутног расположења јавности. То је играње са политиком, поручио је Весић
Весић је додао и да никада нико није постао велики политичар на лаким темама и на додворавању бирачима и да се поштовање људи заради решавањем тешких проблема.
- Черчил је ушао у историју као један од највећих лидера. Бирао је тежи пут, био храбар да донесе тешке одлуке али је постао бесмртан. Тешке одлуке су доносили и легендарни француски председник Шарл де Гол, када је Француска напустила Алжир и када је основао Пету Републику, немачки канцелар Вили Брант када је клекао у Пољској, турски председник Кемал Ататурк и многи други који данас имају своје место у историји. Србија није имала пуно таквих политичара, али ако се задржимо на прошлом и овом веку то су, свако на свој начин иако идеолошки различити, Милан Стојадиновић, Зоран Ђинђић и Александар Вучић. Њихов политички рад карактерише неколико заједничких особина – посвећеност послу, реалну свест о положају земље у свету и посвећеност реформама и променама било то популарно у народу или не. Премијер Александар Вучић је током свог досадашњег мандата доносио само тешке одлуке као што су преговори са Приштином, смањење плата и пензија, Закон о раду...– нагласио је градски менаџер.
Свака политика се ствара за грађане, навео је он и додао да је важно да се у спровођење политике укључи народ.
– Откако је изабрана градска власт одржавамо трибине у разним деловима Београда. Само у последњих неколико месеци одржали смо 63 трибине, на којима су присутни градски директори и секретари. Ту чујемо грађане, на лицу места решавамо проблеме које је могуће решити, сазнамо за предлоге са терена које они планирају. Сазнамо да ли је негде неопходно урадити тротоар, продужити аутобуску линију или ставити лежећег полицајца испред школе. Као последицу разговора са грађанима донели смо одлуку да помогнемо МУП-у да у многим београдским насељима оснују полицијске испоставе како би се побољшала безбедност грађана – објаснио је Весић и додао да је протеклих месеци покренут низ акција којима се планира уређење паркова и јавних површина.
Према његовим речима, суштина је разговарати са грађанима о садржајима који они желе да ту буду, то јест да ли им је потребно веће или мање игралиште за децу и који реквизити, да ли желе ограђен простор за кућне љубимце или да ли желе садржаје за рекреацију.
- То се се зове партиципативни урбанизам, учешће грађана у креирању јавних простора. Први пример је био уређење Улице Моме Капора у Београду јер смо заједно са грађанима креирали решење будуће јавне површине која ће излазити на Улицу Боре Станковића, одмах иза Храма Светог Саве, где ће бити и дечје игралиште, али и амфитетар за одржавање књижевних вечери или музичких догађаја, поручује Весић.
Он је нагласио и да су радници предузећа „Градско стамбено” обишли су готово све улазе и разговарали са станарима о проблемима у вези са функционисањем зграда.
- Одржали смо више стотина састанака са председницима скупштина станара. Као резултат ових разговора потекла је идеја за измену Закона о становању који је предложио град, а после којег ће бити могуће решавање проблема фасада, равних кровова и лифтова. На тим састанцима увидели смо да је проблем стихијског организовања хостела веома изражен у Београду и изменама Закона о туризму добили смо да град регулише ову област. То показује да грађани у директној комуникацији са градом утичу на измену закона – рекао је градски менаџер.
Он је упутио студенте и у то да се ради и на децентрализацији града, где ће Београд бити подељен на две зоне, градску и приградску.
– Приградске општине ће имати већа овлашћења од градских, али ће и градске имати већа овлашћења него сада. Изменом низа ресорних закона као што су Закон о туризму, Закон о културним добрима, Закон о водама, Закон о шумама, Закон о јавној својини, Закон о финансирању локалне самоуправе, Закон о планирању и изградњи и Закон о јавним предузећима Град Београд добија већа овлашћења. Први пут после више деценија Београду се враћају овлашћења, а не одузимају му се. Основни циљ децентрализације је укључење грађана у рад органа локалне самоуправе тако што би се центри одлучивања приближили месту где људи живе. Када људи буду близу места на коме се доносе одређене важне одлуке, лакше ће учествовати у њиховом креирању – казао је Весић.
Медији као важан посредник Скупштине града са грађанима
Градски менаџер је навео да су медији важан посредник у комуникацији Скупштине града са грађанима, јер се на тај начин веома често покрећу акције које указују на одређене проблеме. Веома је важна и комуникација са невладиним сектором, универзитетом, привредом, мањинским организацијама...
Он је указао и да су из комуникације са удружењима бицклиста проистекле идеје о новим бициклистичким стазама, одлука града да се приликом изградње сваке нове улице где год је то могуће граде стазе за бицикле, али и измена Закона о безбедности саобраћаја, који је довео до увођења нове категорије улице, бициклистичко-пешачке, у којој они имају предност у односу на аутомобиле чија је брзина ограничена на 30 на сат.
- Састанци са привредним коморама Београда и Србије довели су до одлуке Скупштине Београда да се за сваку одлуку којом се утиче на пословање привреде тражи мишљење Привредне коморе, као и да се приликом реконструкције градских улица које трају дуже од 30 дана малопродајни објекти ослобађају плаћања дажбина. Последица састанка са организацијама младих је увођење бесплатног интернета у аутобусима јавног превоза, али и увођење БГ праксе у оквиру које студенти имају праксу у Скупштини града. Састанци са удружењима родитеља донели су промену прописа по којој свако ново игралиште у Београду има гумену подлогу за децу. Или састанци са удружењима за заштиту животиња били су повод за одлуку о изградњи гробља кућних љубимаца и града за псе – прецизирао је Весић.
Весић је студентима поручио да је важно да науче да се боре, те да се живот састоји од успона и падова и да неће увек бити лако.
- Ваш успех не зависи само од вас. Да би се победило, потребно је да знате да је неопходно да се сложи много ствари. На многе од њих не можете да утичете. Некада урадите све што је неопходно, а не успете. Јер живот се састоји од победа и пораза. Важно је да се борите и после победе и после пораза. Да не одустајете. Сигурно нећете увек победити, али знајте да никада неће победити онај ко се не бори, ко не верује у себе и ко није упоран – закључио је Весић.
