ВИ МАЛО У МИНУСУ, БАНКА ДОСТА У ПЛУСУ: До 17.000 дајемо на ову услугу!

То значи, како наводи портал, да када штедиша оде мало у минус, банка оде много у плус.

Дозвољени минус је један од најпродаванијих банкарских производа. Та финансијска услуга је веома тражена, што потврђује и податак да дозвољено прекорачење данас у Србији користи чак сваки други запослени.

Мало је оних који су добро погледали тарифник банке и прерачунали колико ће тај банкарски производ на крају да их кошта. Камата на дозвољени минус се увек обрачунава на дневном нивоу, и то искључиво на део прекорачења који је коришћен, па све док је стање на рачуну позитивно, банка не наплаћује никакву накнаду.

Дозвољени минус се одобрава онима који имају редовне приходе (услов у скоро свим банкама, а само неколицина одобрава тај производ клијентима који имају уговор о раду на одређено време) и представља врло доступан извор новца. 

Као и сваки вид кредитирања погодан је за оне који знају како да у њему остану што краће, док они који не воде евиденцију о стању на свом рачуну, сваки дан дозвољеног минуса плаћају папрено. 

Иако статистика каже да се дозвољени минус одобрава уз просечну каматну стопу од 29 одсто на годишњем нивоу, ипак постоје банке које су тај просек прилично премашиле. 

Каматица наводи и пример када штедиша одлучи да потроши једну плату унапред и да 44.000 динара, што је просечна нето зарада за август у Србији, буде у дозвољеном минусу, висину камате одређује првенствено тарифник његове банке. 

При истим износима и останку у минусу, у зависности од банке у којој се поседује текући рачун, једни ће плаћати 9.240 динара на годишњем нивоу, односно сваки дан дозвољеног минуса коштаће их 25,67 динара, док ће други плаћати 16.720 динара годишње камате, а сваки дан кашњења их кошта 46,44 динара. 

Узимајући у виду такву рачуницу, без обзира што је многима одлазак у минус једини начин да преживе, препорука је да се уместо одласка у минус узме готовински или потрошачки кредит као јефтинија опција.