Више не једемо исти хлеб као раније (ФОТО)
Векна хлеба из мањих пекара из године у годину мења изглед, укус и квалитет, далеко је од стандардизоване, ни налик оној од пре двадесетак година.
Векна хлеба из мањих пекара из године у годину мења изглед, укус и квалитет, далеко је од стандардизоване, ни налик оној од пре двадесетак година. Занатски пекари у борби за што јефтинији хлеб испуњавају само елементарне услове производње и прилагођавају рецептуре цени. Због пропуста у припреми, печењу, често и брашну лошијег квалитета, на рафове испоручују "сунђерасте" векне, пуне адитива, недопечене...
Готово је немогуће купити прави црни хлеб, као ни специјалне врсте ове намирнице.
Поред граматуре, променила се и структура векне, више није збијена већ ваздушаста. Док су се раније користиле само основне сировине, брашно, вода, со и квасац, сада се у великој мери хлебу додају адитиви, као и разни појачивачи укуса и свежине. Стандард у производњи раније је био уједначен, а сада се води борба за што јефтинији производ.
Волумен векне остао је приближно исти, а граматура је смањена. Чврсте и збијене структуре, са мањим волуменом, хлеб је некад тежио од 600 и 800 грама, па и килограм. Данас је ова намирница исте "величине" као пре двадесетак година, али су граматуре знатно мање, углавном 400, 450 и 500 грама. А, специјалне врсте хлеба месе се са тежином од 250 до 350 грама. Технолози указују да се то постиже променама у технологији, а и додатком разних побољшивача, адитива, пишу Новости.
- Тржиште и реално ниска цена хлеба у односу на окружење утичу на сам квалитет, а да би произвођачи имали што јефтинији производ, прилагођавају рецептуре које задовољавају минимум кавалитета - каже за "Новости" технолог Момир Лазић, извршни директор АС "Браћа Станковић". - Ниска цена хлеба и уситњеност тржишта директно утичу и на улагања у савременије технологије и нову опрему која би омогућила и бољи квалитет производа.
Лазић наглашава да су мала куповна моћ и текућа криза допринели да се потрошачи при куповини максимално оријентишу на бели хлеб од брашна Т-500. Притом је опредељујућа углавном цена производа, тако да је учешће специјалних врста хлеба код нас у продаји и даље мало. И у потрошачким организацијама наглашавају да драстично смањена куповна моћ утиче на понуду хлеба.
- У последњих 20 година настале су велике промене у производњи, продаји и потрошњи хлеба у Србији - каже за "Новости" Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. - Промењени су власничка структура, број и величина произвођача, технологија производње хлеба. Али, такође, повећана је и понуда специјалних врста хлеба, брашна и смеша за побољшање неких својстава.
Прочитајте:
