ВИШЕ ОД ХИМНЕ: You'll Невер Walk Алоне (ВИДЕО)

Када су Ричард Роџерс и Оскар Хамерстајн крајем Другог светског рата, 1945. године, написали композицију под овим насловом, вероватно ни сањали нису да ће поменута музичка тема створена за потребе бродвејског мјузикла “Карусел“ (енгл. рингишпил) у наредним деценијама постати једна од најпрепознатљивијих мелодија у историји музике.

За то нису заслужне ни музичке легенде које су је изводиле, попут Елвиса Прислија и Френка Синатре, већ музички састав “Gerry анд the Пацемакерс“ који ју је обрадио 1963. године. Иако никада није поуздано утврђено на чијим утакмицама се први пут зачула, верује се да је недуго после настанка поменуте обраде ову мелодију стадионском амбијенту прилагодио чувени Ливерпулов Коп, вероватно најпознатија навијачка трибина на свету, и тако створила историју.

Занимљиво је да се, иако су у сјајним односима и гаје пријатељске, готово братске везе, навијачи Ливерпула и шкотског Селтика и данас “отимају“ око заслуга за настанак ове легендарне фудбалске химне, пошто је и на утакмицама клуба из Глазгова почела да се пева готово у исто време.

Ипак, верује се да су је први запевали навијачи “црвених“ који су гајили пријатељске односе са поменутим музичким саставом, после чувених “Битлса“ најпознатијим бендом из града са обале реке Мерси, али и због чињенице да ју је фронтмен групе Гери Марсден прво презентовао легендарном менаџеру Ливерпула Билу Шенклију. Остало је историја.

Стих “Никада нећеш ходати сам“ резервисао је своје место у срцима сваког навијача овог клуба са северозапада Енглеске, али и на клупском грбу и чувеној Шенкли капији која се налази на улазу на стадион “Енфилд“, дом петоструког првака Европе.

Данас ову химну са једнаким жаром певају и навијачи Ливерпула и фанови клуба са “Селтик парка“, али и холандског Фејнорда, Твентеа, шкотског Хибернијана, обе немачке Борусије, Кајзерслаутерна, Мајнца, Хофенхајма, белгијског Брижа, јапанског Токија, као и многих других клубова широм света. Пева се и када клуб побеђује и када губи, једнако гласно и увек са истим жаром, што је чини вероватно јединственом на свету.

Ипак, ни за један клуб она се не везује као за енглески Ливерпул. Она је представљала незаобилазан мотивациони фактор у свим великим победама, бројним домаћим и европским титулама, тренуцима највећих славља али и најтежих пораза клуба са Мерсисајда. Размере њеног утицаја на фудбалере популарних “скаузера” најбоље је на својој кожи осетио Милан у чувеној истанбулској ноћи у финалу Лиге шампиона 2005. године.

Да ли захваљујући њој и ли нечему другом, тек тада је Ливерпул, ношен песмом својих верних навијача, за једно полувреме надокнадио заостатак од три гола против “росонера”, избегао вероватно најтежи пораз у историји клуба, а потом се у пенал серији окитио петом титулом првака Старог континента.

You'll Невер Walk Алоне...