ВОЗИЛО СМРТИ: Београдски криминалци су највише страховали од ОВОГ аута, ево и зашто (ФОТО)
Због силних убистава почињених протеклих деценија, у Србији је ово возило с правом названо аутомобилом смрти. Припадници земунског клана скоро све ликвидације починили су из аута у покрету.
Убиством Угљеше - Уга Аранитовића (42), вође једне од најјачих криминалних група у Шапцу и кума Сретена Јоцића, званог Јоца Амстердам, настављена је црна серија ликвидација по такозваном београдском рецепту. Неидентификовани нападачи жртву су и овога пута изрешетали из аутомобила у покрету. Као и многи пре њега, и Аранитовић је подлегао киши пројектила испаљених баш из „аудија“. Због читаве серије убистава почињених из возила те марке, „ауди“ је у Србији с правом назван аутомобилом смрти.
Серија смрти из „аудија“ почела је 25. фебруара 2000. године око 22.30 сати, када је испред улаза у зграду број 142 у Улици др Ивана Рибара у Новом Београду убијен Радислав Трлајић (1963), звани Бата Трлаја, лидер новобеоградског клана. Трлајићева ликвидација била је добро испланирана, а у акцији су учествовале чак четири екипе. Једна је пратила Трлајићев БМВ улицом Јурија Гагарина, да би на почетку насеља Др Ивана Рибара запуцали на њега.
Трлајић је успео да им измакне, али се нашао на нишану другог тима, који се налазио у аутомобилу на раскрсници улица Др Ивана Рибара и Јурија Гагарина. Смртно рањен Бата Трлаја је под рафалима скренуо с пута и преврнуо се у јарак. Успео је да се извуче из свог BMW и дође до зграде, где га је докрајчила трећа екипа. После злочина, нападачи су побегли, а полиција је исте вечери нашла напуштени „ауди“ и три „калашњикова“ у њему.
АФЕРА “ПИШТОЉ“: Имао оружје без дозволе, а друг му учествовао у Аркановом убиству!
Зоран Шијан, некадашњи репрезентативац у кик-боксу и припадник сурчинског криминалног клана, убијен је 27. новембра 1999. године на углу улица Светозара Марковића и Немањине у Београду, док је у свом „мерцедесу 600“ чекао на семафору. Нападачи су аутомобилом пришли са његове леве стране, испалили 18 пројектила из „шкорпиона“ и Шијана погодили у главу и груди. Као наручиоци Шијановог убиства помињани су Зоран Ускоковић Сколе и Макина група, али никада није скупљено довољно доказа, нити је покренут кривични поступак.
За Шијана се причало да је вођа „сурчинске групе“, која се бавила организованом крађом и препродајом крадених аутомобила, као и трговином наркотицима. Он је у спектакуларној акцији полиције ухапшен 12. априла 1998. године, а поред њега су“пали“ и његови тадашњи пријатељи и сарадници Дејан Миленковић Багзи, Љубиша Буха Чуме, Звонко Плећић Плећа, Љубомир Јовановић Стаклени, Перица и Слободан Јокић и Милан Наранџић Лимун.
Већ 27. априла исте године, у Улици 17. октобра, код броја 4, у београдском насељу Лабудово брдо, око 17 сати из „аудија 100“ у покрету изрешетани су Зоран Ускоковић Сколе, вођа миљаковачког клана, и Милош Стевановић, полицајац на боловању. Маскирани нападачи у металикзеленом „аудију“ пришли су црном „аудију А4“, у којем су се возили Ускоковић, Стевановић, и испалили неколико рафала из аутоматског оружја. Касније је утврђено да су убиство починили „земунци“ Миле Луковић Кум и Сретко Калинић Бели, док су саучесници били чланови овог криминалног клана Милан Јуришић Јуре, браћа Милош и Александар Симовић, Владимир Милисављевић Будала, Душан Крсмановић и Никола Бајић Никола.
ДЕТАЉИ О АРКАНОВОМ УБИСТВУ КОЈИ СЕ ДО САДА НИСУ ЗНАЛИ: "Жељков убица је..."
Срђан Љујић убијен је 20. новембра. 2000. године у Београду. Доказано је да су подстрекачи били вође земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, непосредни извршиоци Владимир Милисављевић Будала и браћа Симовић, а саучесници Миладин Сувајџић, звани Ђура Мутави, Душан Крсмановић Душан и Саша Петровић.
У среду 27. децембра 2000. године око 14 сати смртно је рањен двадесетрогодишњи Жељко Бодиш из београдског насеља Миљаковац. Док је испред кафића „Слон“, у Борској 13б на Миљаковцу седео за управљачем аутомобила „пасат караван“, двојица непознатих нападача су из „аудија 80“ у покрету у њега испалили читаву кишу пројектила. Изрешетан из два „калашњикова“, Бодиш је сат времена касније умро у београдском Ургентном центру.
Милан Ђорђевић, звани Бомбона (51), кум покојног Жељка Ражнатовић Аркана, и његови пријатељи Милош Роквић (52) и Душан Миловановића (46) из Миријева убијени су у недељу, 11. марта 2001. године око 21 сат, док је Ђорђевићев петнаестогодишњи син Ненад задобио више прострелних рана екстремитета. При повратку из Спортског центра „Балон“, где су сваке недеље играли мали фудбал, Ђорђевић и његови пријатеље упали су у заседу у близини Бомбонине куће, на почетку улице Николе Совиља. Након што су из „калашњикова“ и пиштоља „ЦЗ-99“ у жртве испалили више од 30 хитаца, двојица маскираних нападача побегла су црвеним „аудијем“ са четвороцифреним бројем регистарских таблица.
АРКАНОВО БЛАГО И ДАЉЕ МИСТЕРИЈА: Ево шта је Карлеушин отац рекао о фамозним сефовима
Нешто пре поноћи у петак, 27. септембра, на аутопуту у висини Центра „Сава“, непознати нападачи, из аутомобила у покрету, изрешетали су црни „ауди А8“ у коме су погинули Средоје Шљукић Шљука, вођа звездарског клана, и његов рођак Зоран Шљукић, док је сапутник са задњег седишта Велибор Ћировић лакше повређен. Убице су побегле сивим „аудијем А4“ без регистарских таблица.
Јован Гузијан (40), звани Цунер, из Земуна, убијен је око 22.40 сати у пуцњави на Новом новосадском путу, док су теже рањени Дејан Чотрић (23) и Раде Цветић (19). Гузијан, Чотрић и Цветић били су у црном „голфу 4“ и кретали су се према Новом Саду. Код раскрснице са Солунском улицом у земунском насељу Нови град, са леве стране им је пришао сиви „ауди А6“ са затамњеним стаклима из кога су непознати нападачи отворили ватру, највероватније из „калашњикова“. „Голф“ и „ауди“ кретали су се паралелно неких 50 метара, када је смртно рањени Гузијан, изгубио контролу над „голфом“, скренуо на тротоар и оборио стуб јавне расвете. Да би били сигурни да су добро обавили посао, нападачи су се зауставили поред „голфа“ и „оверили“ Гузијана. На коловозу је нађено више од 50 расутих чаура.
Информације преузете са Фејсбук странице "Пулс Асфалта".