"Време смрти" поново пред читаоцима

Тетралогија "Време смрти" представља композиционо средиште Ћосићевог обимног  опуса, разврстаног и уређеног у циклусе.

Први део овог Ћосићевог романа "Прерово иде у рат" уводи читаоце у предигре Првог светског рата, политичка и војна превирања у Европи и расположење српске Владе, војске и народа у тренутку опште мобилизације услед аустроугарске објаве рата. Упознајући нас са породицом Катић из Прерова, главним носиоцима радње ове ратне епопеје, писац преплиће њихове судбине на фону преломних догађаја који су одређивали судбину српског народа пре тачно сто година: малу земљу у срцу Балкана захвата свеопшти ратни вихор у којем ће њени житељи доживети можда најсветлије и најтрагичније тренутке у својој новијој историји...

Радња друге књиге "Сувоборска битка" одвија се 1914. Бројна надмоћност и боља оружана опремљеност аустроугарске војске приморава деморалисану и разбијену српску војску на повлачење са Сувоборског фронта. Командант Прве армије генерал Живојин Мишић сукобљава се са Врховном командом и Престолонаследником због одлуке да се војска повуче у Милановац и брзо припреми за одлучан контранапад који би изненадио непријатеља. Крајњи исход најчувеније и најзначајније битке између Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату, познате у историји као Колубарска битка, крајње је неизвестан...

Уметнички најуспелији и мисаоно најдубљи, трећи део "Времена смрти“ - "Ваљевска болница", смештен је у Ваљевску ратну болницу, симбол људске пожртвованости, хуманости и агоније током Првог светског рата и главни центар за пријем српских војника, рањеника и великог броја избеглица и заробљеника, који су због лоших хигијенских услова у болници оболели од епидемије пегавог тифуса, али у којој су се чудесним сплетом околности и судбине догодиле и неке од најневероватнијих и најтрагичнијих љубавних у прича савременој српској књижевности.

"Излазак", последњи део "Времена смрти“ исписује врхунац колективне драме једног народа, паралелно пратећи херојску одбрану и пад Београда у аустроугарске руке, издају савезника и у историји незабележен егзодус српског народа, мојсијевских размера, и повлачење српске војске преко албанских планина.

Лист "Публисхерс Weekly" својевремено је назвао ово дело српским "Ратом и миром".

Ћосић је преминуо 18. маја у Београду.